https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=melPaT8USW0
понедељак, 30. јун 2014.
уторак, 24. јун 2014.
U Srbiji svaka deseta diploma lažna?
Oko deset odsto fakultetskih diploma u Srbiji je lažno, podatak je iz 2012. godine, a iz Ministarstva prosvete u međuvremenu su najavili da će Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta dobiti veća ovlašćenja nakon izmena Zakona o visokom obrazovanju.
Ministarstvo prosvete je, naime, 2012. godine tokom provere 2.000 diploma izdatih u Srbiji za jednu crnogorsku firmu, pronašlo oko 10 odsto falsifikata, izjavio je tada načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić. "Diplome su ili falsifikovane ili su ih izdale nepriznate ustanove ili radnički univerziteti, a najčešće se falsifikuju isprave isturenih odeljenja privatnih fakulteta i uverenja o diplomiranju, ali i dokumenta sa državnih fakulteta", naveo je Tmušić.
U Savetu za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost" tvrde da u Srbiji veliki broj državnih službenika ima falsifikovane diplome, a ministar prosvete Srđan Verbić najavio je danas da će izmenama Zakona o visokom obrazovanju biti osnažena nezavisna tela koja će, između ostalog, proveravati kvalitet diploma. On je najavio da će Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja se i do sada bavila kvalitetom, biti dodatno osnažena, uključujući i finansijski aspekt, kako bi mogla kvalitetnije da obavlja taj posao.
Prethodnih nedelja, mediji su mnogo pažnje posvetili bivšem rektoru Megatrenda Mići Jovanoviću zbog lažnog doktorata iz Londona, pod lupom je doktorska disertacija ministra Nebojše Stefanovića, a upitna je i doktorska disertacija poslanika socijaista Novice Tončeva, jer kako je izjavio rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić, nije registrovana u evidenciji, odnosno ne nalazi se među temama koje su odobrene.
Tončev nije registrovan ni u evidenciji promovisanih doktora nauka na Univerzitetu u Nišu, rekao je Antić u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u kome se tražila "provera podataka da li je Novica Tončev na Univerzitetu u Nišu stekao zvanje doktora građevinskih nauka". Interesovanje za doktorsku disertaciju Tončeva, inače, izazvala je njegova izjava prilikom predstavljanja za poslanika kada se predstavio kao doktor nauka.
Prethodnih nedelja, mediji su mnogo pažnje posvetili bivšem rektoru Megatrenda Mići Jovanoviću zbog lažnog doktorata iz Londona, pod lupom je doktorska disertacija ministra Nebojše Stefanovića, a upitna je i doktorska disertacija poslanika socijaista Novice Tončeva, jer kako je izjavio rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić, nije registrovana u evidenciji, odnosno ne nalazi se među temama koje su odobrene.
Tončev nije registrovan ni u evidenciji promovisanih doktora nauka na Univerzitetu u Nišu, rekao je Antić u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u kome se tražila "provera podataka da li je Novica Tončev na Univerzitetu u Nišu stekao zvanje doktora građevinskih nauka". Interesovanje za doktorsku disertaciju Tončeva, inače, izazvala je njegova izjava prilikom predstavljanja za poslanika kada se predstavio kao doktor nauka.
U Nišu je istovremeno u toku provera stečenih diploma i na Medicinskom fakultetu i to nakon anonimne prijave u kojoj se tvrdi da je više predavača tog fakulteta steklo akademska zvanja mimo pravila. Dekan Medicinskog fakulteta u Nišu Stevan Ilić rekao je Tanjugu da je inspekcija Ministarstva prosvete uzela dokumentaciju radi provere tih navoda, a da će o rezultatima provere javnost biti obaveštena.
Slučaj Stefana Vlajkovića zaokupio je pažnju javnosti i medija 2012. kada ga je policija uhapsila jer je na osnovu falsifikovane diplome Fizičkog fakulteta u Beogradu upisao doktorske studije u Cirihu, oštetivši pri tome Fond za mlade talente, ali će sigurno kao najveća bruka u visokom školstvu poslednjih godina ostati zabeležena afera "indeks".
Slučaj Stefana Vlajkovića zaokupio je pažnju javnosti i medija 2012. kada ga je policija uhapsila jer je na osnovu falsifikovane diplome Fizičkog fakulteta u Beogradu upisao doktorske studije u Cirihu, oštetivši pri tome Fond za mlade talente, ali će sigurno kao najveća bruka u visokom školstvu poslednjih godina ostati zabeležena afera "indeks".
Ona je otkrivena 20. februara 2007, a među 87 optuženih da su primali mito za upisivanje ocena bez polaganja ispita i izdavanje lažnih diploma nalaze se 23 profesora sa pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu. Oni se terete za 159 krivičnih dela, uglavnom za primanje mita, i to u visini od 500 do 1000 evra u za ocenu i od 12.000 do 16.000 evra za diplomu.
Afera "Indeks" ni nakon sedam godina od podizanja optužnice i pet godina suđenja pred Višim sudom u Smederevu, nije dobila sudski epilog, ali je u međuvremenu jedan od okrivljenih, profesor Nenad Đurđević, imenovan za vršioca dužnosti dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta. Đurđevića je krajem aprila ove godine imenovao na to mesto Savet fakulteta koji je prethodno razrešio funkcije dekana Predraga Stojanovića. Stojanović je dva puta biran za dekana, a obojica, i Đurđević i Stojanović među 87 su optuženih u aferi "Indeks".
Afera "Indeks" ni nakon sedam godina od podizanja optužnice i pet godina suđenja pred Višim sudom u Smederevu, nije dobila sudski epilog, ali je u međuvremenu jedan od okrivljenih, profesor Nenad Đurđević, imenovan za vršioca dužnosti dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta. Đurđevića je krajem aprila ove godine imenovao na to mesto Savet fakulteta koji je prethodno razrešio funkcije dekana Predraga Stojanovića. Stojanović je dva puta biran za dekana, a obojica, i Đurđević i Stojanović među 87 su optuženih u aferi "Indeks".
Megatrend zvezde
Doktor za tranziciju, specijalista za Galeniku
Veličina slova: 
Vedri ljudi u očajnoj zemlji: Polu profesor – polu tajkun Zvonko Gobeljić, sa dvojicom jednodimenzionalnih kolega ( jedina fotografija kontroverznog tajkuna dostupna na Internetu)
Svugde na svetu, gangsteri za koje se smatra da su uspeli u životu – to jest, oni koji su uspeli da zarade veliki novac, a nisu dospeli u zatvor - vole da sebe u javnosti predstavljaju kao „ljude iz naroda“, „zaštitnike nejakih“, i slično, ukratko kao otporne i bistre ljude kojima surove životne prilike nisu išle na ruku, ali koji su uprkos nedaćama uspeli da postanu „neko i nešto“. Ipak, i čikaški gangsteri i kolumbijski narko-baroni znaju za granicu - to „neko i nešto“ za njih je značilo i još uvek znači da svoj iznuđeni društveni ugled duguju isključivo čistoj moći koju poseduju, i ništa više od toga: Al Kapone bi, na primer, nesumnjivo bio potpuno zblanut da mu je neki konsiljere predložio da postane profesor Univerziteta.
To što bi čikaški gangsteri nekada i kolumbijski narko-baroni danas smatrali nepriličnim ili suludim, u Srbiji je, u međuvremenu, postalo ne samo moguće, nego i potpuno normalno, štaviše poželjno (jer od građanskog društva i njegovih vrednosti nije ostao ni kamen na kamenu). Zar nije ostvarenje srpskog sna postalo to kada nakon uspešne krijumčarske karijere vi u Srbiji odmah možete uskočiti pravo u fotelju direktora državne banke, a odatle (jer će banka neminovno i naglo osiromašiti) - sada već kao vlasnik nekoliko kompanija – preuzeti profesorsku katedru na Univerzitetu, i istovremeno se, tim jednim potezom, svrstati među društvenu, poslovnu i akademsku elitu svoje zemlje.
Počeci akademske karijere
Braća Zvonko i Ljubinko Gobeljić svoj društveni uspon započinju devedesetih godina, kao krijumčari na veliko. Prema napisima u štampi, radili su za Mihalja Kertesa i JUL- ovskog ministra spoljne trgovine Borišu Vukovića, kafu, cigarete, televizore "sony" i drugu belu tehniku. „Jeste belo, ali nije tehnika“, komentarišu pojedini izvori, upozoravajući i na dugogodišnju tesnu povezanost braće Gobeljić sa kriminalnom grupom Zorana Jotića Jotke iz Kruševca, koja je sredinom devedesetih preko svojih bugarskih veza bila ušla u trgovinu heroinom. Osim toga, dodaju ti izvori, profitna stopa u poslovima s belom tehnikom bila je odveć niska da bi objasnila naglo bogaćenje braće Gobeljić.
Na vrhu kriminalne piramide: Mirjana Marković, crna udovica Slobodana Miloševića
Ne postoje nikakvi podaci o eventualnoj naučnoj delatnosti Zvonka Gobeljića tokom devedesetih. Baš kao i poreklo njegovog prvog miliona, tako su mesto i trenutak njegovog diplomiranja, eventualna tema i eventualna odbrana njegove magistrature, baš kao i doktorata, obavijeni neprozirnom maglom. U svakom slučaju, njegovog imena nema u registru diplomiranih studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu, niti se iko seća da je s njim išao na fakultet; njegovih radova nema u specijalizovanim časopisima, niti je (taj budući naučnik i profesor Univerziteta) nekome bio poznat kao ekonomista.
Zvonko Gobeljić bavi se, dakle, zajedno sa svojim bratom, nekim biznisom, ali pred kraj Miloševićeve ere, iz partijsko-poslovnih kanala nestaje jedan veći iznos i sumnja pada upravo na njega. Ne časeći ni časa on beži iz zemlje, i krije se u Rimu i Beču (gde je imao stanove) i na drugim mestima, jer je naredba za njegovu likvidaciju navodno već bila izdata. Zvonkov otac Radovan, ne mogući da se pomiri sa presudom, kažu izvori, odlazi u Požarevac sa dva miliona maraka otkupnine za sinovljevu glavu, ali na njegovo iznenađenje ponuda mu biva glatko odbijena. „Nosi pare, sin ti je mrtav čovek“, navodno mu je rečeno tom prilikom.
Međutim, dolazi do obrta, kao iz nekog špageti-vesterna: Zvonka Gobeljića spašava revolucija, tj. petooktobarski prevrat.
Skupo naplaćeno poltronstvo: Zoran Lilić tik uz svog gazdu
Ne može se reći da su promene zatekle Gobeljiće nespremnima. Već sutradan, 6. oktobra, oni zajedno sa grupom drugih potonjih uspešnih biznismena, i sa „zemuncima“ Dušana Spasojevića, naoružani automatima upadaju u Narodnu banku Jugoslavije, predvođeni Mlađanom Dinkićem, „da bi sprečili uništavanje dokumentacije“, tvrde izvori. Mi te izjave nismo mogli da proverimo, ali u svakom slučaju, nakon oktobarskog prevrata počinje munjevita (munjevito kratka) bankarska karijera Zvonka Gobeljića. On pravo s ulice, bez ijednog dana prethodnog bankarskog iskustva, biva postavljen za direktora glavne, beogradske filijale Vojvođanske banke! Jedino što je dotle zvanično radio, bila je prodaja nekakvog poslovnog imenika, koji je krčmio direktorima firmi po osnovu jasne preporuke JUL-ovaca da se to obavezno kupi.
O tom postavljenju svakako bi nešto više mogli da kažu Mlađan Dinkić, ali i bankar-biznismen i Zvonkov poslovni prijatelj Đorđije Nicović. U svakom slučaju, Gobeljićeva transformacija u bankara bila je krajnje neobična priča čak i za srpske prilike. On, dakle, nije poznavao nijedan bankarski termin, ali je zato - kako svedoče njegovi tadašnji službenici – savršeno vladao slengom kriminalaca. Kao takav, on seda u fotelju direktora, i počinje da deli kredite, šakom i kapom, prvo svom bratu, a zatim – kako piše štampa - i svojim prijateljima, poput Milana Zarubice, Čumeta, Peconija, udovice Juse Bulića... Njegov brat Ljubinko, na primer, koji je kasnije osuđen na pet godina zatvora kao partner Jotkine grupe, postaje suvlasnik „Difens rouda“, koji asfaltira sve puteve po Srbiji, i vlasnik nekoliko hiljada hektara zemlje.
Gobeljić nesumnjivo oseća snažnu potrebu za nekakvim legitimisanjem svog direktorskog položaja, koga se domogao milosću sudbine, i „Politika“ ubrzo objavljuje jedan intervju, gde on kao „ugledan bankarski stručnjak“ izgovara nekoliko opštih mesta, a zatim u istom ekspertskom svojstvu gostuje i u popularnoj TV-emisiji Mire Adanje-Polak. Novinari ga, dakle, bez oklevanja nazivaju uglednim bankarem i teoretičarem iako on u tom trenutku teško da iza sebe ima ijedan stručni rad. Prvi članak te vrste koji nosi njegov potpis objavljen je 2002. u časopisu „Svet finansija“ (vol. 28, br. 189, str. 14-17). Tekst „Krize na finansijskom tržitu“ posebno se osvrće na rusku krizu iz 1998. Sva literatura, osim Godišnjaka ruske Federalne komisije za hartije od vrednosti, je na engleskom, a Gobeljić niti govori engleski, niti ruski. On, zapravo, ne zna ni da bekne nijedan strani jezik!
U tom članku inače, jedina knjiga na srpskom koja je citirana u spisku literature, bila je udžbenik o finansijamadr Branka Vasiljevića, saradnika Borke Vučić u Beogradskoj banci i profesora Fakulteta političkih nauka. Sudeći prema jeziku i stilu, upravo je Vasiljević bio pravi autor tog Gobeljićevog članka. Zablesavljena domaća publika, međutim, ćutke guta imidž „bankarskog stručnjaka“, i niko, barem javno, ne sumnja u autorstvo tamo nekakvog članka o finansijskim krizama. Taj uspeh mora da je Gobeljiću dao krila, jer upravo u to vreme on počinje da gaji ideju o svojoj – sad već - univerzitetskoj profesuri: u razgovoru sa novinarom slovenačkog nedeljnika „Gospodarski vestnik“ 2003, uzgred napominje da je on, osim što je bankar i biznismen (i redovni učesnik privatizacionih aukcija), istovremeno i predavač ekonomije tranzicije na Univerzitetu u Grenoblu. A kad je novinar taj bizarni podatak objavio, Gobeljić mu poručuje da će zažaliti što je to učinio! Kasnije, međutim, taj podatak postaje centralno mesto Gobeljićeve oskudne romansirane biografije na sajtu Megatrenda: Profesor Gobeljić je afirmisani privrednik i finansijski stručnjak. Predavao je na „L’Ecole Superieure de Commerce” u Grenoblu... Naravno, nedostaju detalji: kada je on tamo predavao i šta tačno, koju naučnu disciplinu, u kom svojstvu, koliko semestara i kojih. A pre svega, na kom jeziku. Podsetimo se, Gobeljić ne zna ni reč francuskog!
Varikina za Miloševićeve kriminalce: Mlađan Dinkić, promoter sumnjivih bankarskih kadrova
Partneri iz senke
Upadljiva je, naime, bila lakoća s kojom je Gobeljić eliminisao konkurente za firme koje je nameravao da kupi za male pare. Ponudu našeg emigranta iz Kanade, na primer, koji je za „Hempro“ ponudio gotovo 10 puta više nego Gobeljić, Agencija za privatizaciju oglasila je „zakasnelom“. Još je zanimljivije kako je u nadmetanju za „Vodu Vrnjci“ eliminisao Miškovića, a takođe i moćnu Atlas Grupu: „Politika“ je izvršila artiljerijsku pripremu, optuživši Miškovića, na vrhuncu njegove moći, u dva ili tri opširna teksta, za kriminalne radnje u vezi privatizacije te iste „Vode Vrnjci“, što se nikad - ni pre ni posle - nije desilo.
To da Gobeljić uživa podršku vrlo moćnih struktura koje stoje iza scene videlo se i tokom njegovog obračuna sa velikim ruskim fondom „ZAAB grup inkorporejšn“, koji je kupio skoro četvrtinu akcija „Vode Vrnjci“ na berzi, i koji nikada nije uspeo - uprkos iskrenih obećanja domaćih političara Rusima – čak ni da izvrši uvid u dokumentaciju kompanije, dakle u to šta uprava uopšte radi, a kamoli da ostvari neko drugo pravo. Sve zahteve Rusa, bez razlike, odbacivao je korumpirani sud u Kraljevu, a njegove odluke glatko potvrđivao Privredni apelacioni sud u Beogradu. Komisija za hartije od vrednosti početkom 2013. neopozivo je utvrdila da je Gobeljić godinama ilegalno kupovao velike pakete akcija „Vrnjaca“ preko trećih lica, što za sobom povlači obavezu da ostalim akcionarima ponudi otkup akcija po fer ceni. Komisija je protiv njega doduše podnela prekršajnu prijavu zato što to nije učinio, ali mu nije sama naložila da da tu javnu ponudu za preuzimanje akcija, niti je Gobeljiću oduzela protivpravno stečenu imovinsku korist, što su bile njene izričite zakonske obaveze! Time je Komisija efektivno zarobila kapital ruskom fondu, koji više nije mogao da izađe iz investicije, osim da Gobeljiću pokloni svoje akcije. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal dve godine nije prstom mrdnulo da istraži ozbiljne materijalne dokaze protiv kriminalne grupe profesora Zvonka Gobeljića, koje su Rusi podneli u formi knjige od 300 strana, nego je predmet prebacilo u Kraljevo, gde se razvodnio i nestao.
U prilog pretpostavci o izuzetno snažnoj podršci iz senke govori i gotovo potpuna medijska blokada bilo kakvih napisa o kriminalnim delima Zvonka Gobeljića. E-novine su već izvestile o nedavnom primeru sa pljačkom „Galenike“, kada je tabloid „Kurir“ posle nekoliko sati jednostavno izbacio glavnog pljačkaša, Gobeljića, iz svog prvobitno objavljenog teksta, zamenivši ga „nekim Kipranima“. Mnogo je važnija, međutim, bila činjenica da se baš niko nije usudio, ni jedan jedini medij, da prenese važan tekst o toj špic-temi, pljački „Galenike“, sa konkretnim dokazima o kriminalu, koji je prvobitno, s Gobeljićevim imenom u lidu, „Kurir“ objavio, a Tanjug preneo od reči do reči već u 6:45 ujutro. Dakle, niko. Takav muk odavno nije zabeležen.
SPS partijski projekat: Ivica Dačić u poseti Mići Jovanoviću i Megatrendu
"Na sastanku mi je rekao: ’Možete da nas tužite po sudovima koliko god hoćete (ha-ha), ali budete li probali nešto preko (ruske) diplomatije, ili da nas oblatiš u medijima, onda ćemo ti j. majku.’ Sve vreme je govorio u prvom licu množine, a ja pri tom nisam imao utisak da on misli na svoju biološku familiju“, izjavio je zastupnik ruskog fonda Miroslav Bojčić, opisujući svoje iskustvo sa osionim srbijanskim tajkunom.
Kruna karijere
Nakon epizode s navodnom profesurom u Grenoblu i objavljivanja rada koji je trebalo da potkrepi njegovu fiktivnu reputaciju „uglednog bankarskog stručnjaka“, izgledalo je da je Zvonko Gobeljić odustao od svoje neobične ambicije da stekne zvanje naučnika. Videli smo da se on 2003. takorekuć poverio novinaru da je zapravo profesor Univerziteta (u Grenoblu), i da je pobesneo kad je novinar obavestio i druge o toj njegovoj ideji, ili subjektivnoj činjenici, kako više volite. Očigledno je, dakle, da je on tu ideju – da je zapravo ugledni naučnik – u toj ranoj fazi još uvek želeo da zadrži za sebe, i ona se stoga – budući da je bila privatna - nikoga nije ni ticala.
Problem je, međutim, u tome, što stvarnost u Srbiji podstiče učvršćivanje i materijalizaciju takvih ideja, do te mere da je u jednom momentu čitava zemlja postala fantazmagorična. Čitav jedan Univerzitet, na primer, smešno bombastičnog imena, stoji na raspolaganju pojedincima iz raznih životnih sfera da tu ostvare svoje fantazme. Dakle, sredinom aprila 2011, Megatrend, koji u ulozi univerzitetskih predavača već gaji fantastičnu menažeriju šarlatana, policijskih doušnika, „starleta“ i pevaljki, izmešanih sa kompromitovanim profesorima i specijalistima nepostojećih naučnih disciplina, proizvodi dr Gobeljića u vanrednog profesora „finansijskog menadžmenta“ na tzv. Fakultetu za kulturu i medije.
U obaveštenju o postavljenju, uprava „Megatrenda“ lakonski prelazi preko činjenice da Gobeljić jedva da ima objavljenih naučnih radova, da iz oblasti koju će predavati nema nijedan, s izuzetkom monografije (udžbenika) „Finansijski menadžment u tranziciji” koja je očigledno izdata namenski, upravo kao pokriće za profesuru, a i da bi nesrećni studenti imali šta da bubaju.
Zajednički zločinački poduhvat: Galenika, žrtva bezočne pljačke tranzicionih eksperata i partijskih direktora
Gobeljiću, kao „uglednom bankarskom stručnjaku“, koji je za godinu dana sahranio Vojvođansku banku, i fiktivnom „profesoru Trgovačke akademije u Grenoblu“, bivaju, dakle, dodeljeni studenti treće godine Fakulteta za kulturu i medije, smera „Menadžment u kulturi i medijima“, da ih u zimskom semestru podučava kako da upravljaju finansijama kulturnih institucija (recimo Filharmonije, Jugoslovenskog dramskog pozorišta...) i finansijama novinskih kuća i TV stanica, i kojih principa da se pri tom pridržavaju.
Zvonko Gobeljić, bogat i uspešan čovek, sada već i univerzitetski profesor, time je zatvorio svoj privatni životni krug, ostvarivši svoje želje i fantazme, i pri tom dobivši priliku da svoje, očigledno superiorne životne nazore, usadi i generacijama koje dolaze.
U vreme društvenih katastrofa, poput one koja se – u vidu nestanka kulture i morala, a zatim i čitavog građanskog društva – odigrala u Srbiji, moralno defektni pojedinci, upravo zahvaljujući svom potpunom odsustvu skrupula, zakonito se pretvaraju u superiorne pojave, u sloj „uspešnih“. Na indivdualnom planu, međutim, ti pojedinci sami sebi po pravilu ne mogu da objasne kako su se našli tu gde jesu. Očigledno objašnjenje koje im prvo pada na pamet, da su superiorni, mnogo pametniji i bolji od drugih, ipak im nekako nije dovoljno. Jedan od način za rešavanje tog konflikta, kojem je očigledno pribegao i Zvonko Gobeljić, jeste da potraže spoljnu potvrdu svoje navodne superiornosti.
Na drugoj strani stoji strašna cena koju za to plaća društvo. Spremnost da bilo koga proglasite univerzitetskim profesorom podrazumeva uništavanje kompletnog visokog obrazovanja iznutra, rušenjem principa na kojem ono stoji. Štaviše, čitava društvena svest dospeva u stanje šizofrenije, gde zvanične institucije i mediji proglašavaju „uglednim bankarskim stručnjakom“ pojedinca koji banku što mu je poverena na upravljanje dovodi do prosjačkog štapa. Kad firme koje su mu – s društvenog stanovišta – poklonjene, pretvori u hrpu nekretnina, on postaje „uspešan poslovni čovek“, a „ugledni profesor“ onda kad obrazovanje čitavih generacija studenata pretvori u fikciju i time ih ubogalji. Nije se pri tom raspolutila samo društvena svest, nego i društvena stvarnost: bogatstvo i ostvarenje fantazama za malobrojne, znači bedu, neznanje i beznađe za sve ostale. Univerzitet Megatrend, s Gobeljićem kao profesorom menadžmenta, za društvo u celini znači ukidanje principa na kojima počiva visoko školstvo, dakle ruiniranje obrazovanja, a to je, u krajnjoj instanci, put ka društvenom samouništenju.
Pod uticajem moćnika iz sive zone: Miljko Radisavljević, u strahu od sopstvenog posla
Glavni korak ka ozdravljenju bio bi naravno da tužioci i policijski istražitelji posvete dužnu pažnju vanakademskim dostignućima prof. dr. Zvonka Gobeljića, i da onda svi zajedno, ili barem neki od njih, povuku konsekvence svojih nalaza.
среда, 14. мај 2014.
Pismo jedne majke iz Vojvodine
Bivši ministar nam uništava živote
Blic | 14. 05. 2014.
Na internetu ovih dana kruži pismo jedne majke koja sa svojom porodicom, kako kaže, trpi torturu političkih moćnika...
Pismo vam prenosimo u celosti:
"Zovem se Ivana, imam 34 godine, majka sam dvoje male dece, diplomirani sam inženjer arhitekture, suprug mi je docent na univerzitetu.
Ja sam, sa svojom porodicom žrtva nasilja 'nad porodicom', pišem nasilja 'nad porodicom', jer je ovaj termin gotovo nepoznat javnosti, a život u porodici koja trpi nasilje drugih osoba je bolno težak.
Sve je počelo pre 5 godina kada je On, fizički napao mog supruga sa mojim dvogodišnjim sinom u naručju. Dete je plakalo satima. Teror se odomaćio u našem dvorištu, više ga nismo merili satima i danima već mesecima i godinama.
On je sagradio vilu pored naše male porodične kuće, nabavio psa koji se savršeno uklapa sa njegovim zelenim travnjakom i njegovom porodicom iz kataloga.
Bio je 20 mart 2012, peti rođendan mog sina, u tom trenutku sin mi je imao veoma težak oblik atopičnog dermatitisa koji je zahvatio gotovo celo njegovo telo, dete nije izlazilo iz kuće. Počeo je rođendan, dolaze nam drugari, našoj sreći nema kraja.
Deca se bezbrižno igraju u dvorištu sa loptom. Moj sin se povratio, probudio, uživa, smeje se sa ostalom decom. U jednom trenutku lopta odlazi prema Njegovoj ogradi, Njegov uglađeni pas, trči prema ogradi i sumanuto skače prema lopti, deca ne prilaze, pas sa suprotne strane ograde je rotvajler i veoma je besan, dolazi On, sa svojom cenjenom suprugom, pomoću štapa uzima loptu sa našeg poseda i baca…mislili ste deci… deci koja čekaju svoju loptu…ne on baca loptu svom psu koji je u nekoliko sekundi raskidao na komade. Nema objašnjenja, on je Zao. Pitamo ga: “ Zašto ste to učinili“…“ Pa morao sam vidite kako je pas poludeo za loptom, na kraju krajeva ta lopta košta 10 din..“.
Koliko košta osmeh mog deteta pitam se ja… Lopte u našem dvorištu više nema, trčanje dece je zabranjeno jer to smeta njihovom psu.
Mi živimo na selu, kao mladi bračni par poželeli smo da formiramo manje domaćinstvo. Nabavili smo šest koka nosilja i jednog petla, da nam peva i greje dušu. Pitate se šta se desilo. Stigla nam je komunalna inspekcija i zabranila nam da držimo koke na selu, mislite da je to apsurd, e pa nije kad imate moćne prijatelje. Možete malo promeniti zakon i zabraniti ljudima da drže kokoške na selu. Dotična osoba je smatrala da koke proizvode muve, i da ona ne može da živi od muva… a petao, znate, ujutru kukuriče, i to remeti njihov savršeni san poltrona i ulizica. Platili smo i kaznu, zbog njihovih uticajnih veza, a naš san o petlu koji nas budi, će morati da pričeka.
Pitate se koje on…on je sve ono što je ova zemlja, Srbija, iznedrila proteklih desetak godina, on je bivši ministar, supruga mu je sudija, a deca po privatnim školama, on ima pet stanova i luksuznu vikendicu sa velikim voznim parkom.
On je taj kojem je država omogućla da oseti dejstvo moći nad narodom. Mi smo, pred njima, svi građani drugog reda, naše postojanje je ništavno, naše porodice ne zaslužuju spokojan život, bez obzira čime se bavimo. On ima pravo da upravlja našim životima i posedima jer mu je Država i sistem to omogućio.
On je taj kojem je država omogućla da oseti dejstvo moći nad narodom. Mi smo, pred njima, svi građani drugog reda, naše postojanje je ništavno, naše porodice ne zaslužuju spokojan život, bez obzira čime se bavimo. On ima pravo da upravlja našim životima i posedima jer mu je Država i sistem to omogućio.
Sve se nastavlja i dan danas, opisala sam samo nekoliko događaja iz naše svakodnevnice. Naše priče su se svele na objašnjenja o tome gde počinje zlo i gde se završava ljudska pohlepa.
Za početak razmišljamo da napustimo ovo mesto, ne mislim mesto gde trenutno živimo, već državu jer naša deca nisu zaslužila da žive u državi kojom upravljaju ljudi koji ne poštuju osnovu svakog društva, a tu je na prvom mestu porodica sa pravima deteta na slobodan psihičko, fizički razvoj bez torture.
Pitam Vas, zašto ostati? Možda zato što su nam se deca rodila u ovoj kući, možda zato što smo ovde za svakog od njih kada se rodilo posadili po jedno drvo, možda zato što imamo skladan brak i živimo sa puno ljubavi, možda zato što je ova mala kuća sve što imamo i što nas podseća na jednu davnu zamišljenu sreću u trenutku kada smo je kupili? Možda…
'On' ima svoje ime prezime i možda upravo prolazi pored vas, i priča sa vašom decom, a vi ne znate ko je taj čovek…vreme je da saznate da ovakvih ljudi ima.
'On' ima svoje ime i on je jedan od 'Njih', ja imam svoje ime i ja sam jedna od 'Vas'."
***
NA ŽALOST...TO JE NAMA NAŠA BORBA DALA... (I.M)
недеља, 11. мај 2014.
Lakša zaplena imovine stečene kriminalom u EU
| Objavljeno : 13.03.2012. |  |  |  | ||||
Evropska komisija predložila je 12. marta nove propise koji treba da olakšaju zaplenu novca i imovine stečene kriminalnim aktivnostima u EU. Predloženi propisi treba da omoguće članicama da lakše zaplene imovinu koja se vodi na treću osobu, bilo da je reč o članovima porodice ili fiktivnim vlasnicima, da olakšaju zaplenu imovine u slučaju da je osumnjičeni u bekstvu i omoguće vlastima da privremeno zamrznu imovinu kojoj bi mogao da se izgubi trag u slučaju da se odmah nešto ne preduzme. Sume koje vlasti članica zaplene su često skromne u poređenju sa prihodima od organizovanog kriminala. Procenjuje se da samo prodaja droge u EU kriminalnim grupama godišnje donosi 100 milijardi evra.
U saopštenju Evropske komisije se navodi da se svake godine u Evropi stotine milijardi evra sliva direktno u džepove kriminalnih grupa i mafije i da, i pored napora da se to suzbije, i dalje mnogo novca ostaje u rukama kriminalaca.
"Moramo da udarimo kriminalce tamo gde ih boli, tako što ćemo krenuti na njihov novac, i da profit koji tako ostvaruju vratimo u legalne ekonomske tokove, posebno u ova krizna vremena. Policija i pravosuđe moraju imati bolje oruđe da bi ušli u trag tom novcu. Potrebna su im i veća sredstva kako bi uspeli da povrate znatniji deo imovine stečene kriminalom", rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem).
Evropska komisija je navela da sredstva koja se zaplene od organizovanog kriminala skromna u poređenju sa ogromnim prihodima od ilegalnih aktivnosti, kao što su trgovina drogom, krivotvorenje, trgovina ljudima i oružjem malog kalibra.
Postojeći pravni okvir u EU pokazao se kao nedovoljan, neujednačeno se ili nedovoljno primenjuje u članicama. Izveštaji o primeni tih propisa koje je objavila Komisija pokazali su da postojeći propisi različito primenjuju u članicama i da suštinske razlike u zakonima članica koče zaplenu i povraćaj imovine koja je stečena nezakonitim aktivnostima.
Komisija upozorava da često unosne ilegalne aktivnosti i ulaganje tako stečenog novca u legalne tokove utiče na funkionisanje unutrašnjeg tržišta i umanjuje poverenje u ekonomiju, što utiče na ulaganja i rast. U saopštenju se podseća da zaplenjena sredstva i imovina mogu biti upotrebljeni kako bi se ispunile potrebe društva.
Zaplena imovine i u slučaju smrti ili bekstva
Predlog sadrži jasnija i efikasnija propise za takozvanu proširenu zaplenu. To omogućuje da se zapleni ne samo imovina stečena aktivnostima za koje je neka osoba osuđena, već i imovina koja je ta osoba očigledno stekla sličnim kriminalnim aktivnostima. Ta mogućnost je već predviđena u zakonodavstvu EU, a novi predlog Evropske komisije treba da dodatno uredi postojeći režim obezbeđivanjem jedinstvenog minimuma standarda.
Pripadnici grupa organizovanog kriminala često sredstva prenose na ime treće osobe, na primer rođaka, ili osobe koja služi kao paravan kako bi izbegli zaplenu. Cilj Evropske komisije je da novim predlogom osnaži propise za zaplenu sredstava koje osumnjičeni preneo na treću osobu.
Predviđeno je i da se dozvoli zaplena imovine i sredstava i u slučaju da osumnjičena osoba ne može biti osuđena za nezakonite aktivnosti zbog smrti, trajne bolesti ili bekstva. Od te mere se posebno očekuje da zada udarac organizovanom kriminalu.
Slična mera je omogućila italijanskim vlastima da u 2010. zamrznu sredstva vredna najmanje 700 miliona evra. Tada je naslednicima onemogućeno, prema zakonu iz 2008, da naslede zamrznutu imovinu preminulog biznismena osumnijičenog da je bio paravan za važnu kriminalnu grupu. Biznismen je nepravosnažno osuđen za učešće u kriminalnoj organizaciji, a uložena je žalba u njegovom postupku.
Rođaci biznismena nisu mogli da objasne poreklo imovine niti veliku razliku između prijavljenih prihoda i zamrznute imovine. Italijanske vlasti su zaplenile 136 stanova, 11 skladišta, 75 imanja, 8 radnji, 2 vile, 51 garažu i zamrznute deonice u kompanijama i račune u bankama, ukupne vrednosti između 700 miliona i 2 milijarde evra.
Previđena je i zaplena iz predostrožnosti, odnosno da se omogući da tužioci ili druge nadležne vlasti mogu privremeno da zamrznu sredstva za koje postoji sumnja da će im se izgubiti trag u slučaju da se ništa ne preduzme. Tu odluku zatim mora da potvrdi i sud.
Malmstremova je objasnila da, s obzirom da kriminalci ulažu znatne sume od svojih proda van zemlje porekla, Komisija predlaže da na primer francuska policija može da zatraži od švedskih vlasti da privremeno zamrzne imovinu osumnjičenog i pre nego što bude doneta sudska kako sredstva ne bi nestala.
Predviđeno je i da se nastave finansijske istrage o imovini i godinama nakon presude kako bi se u potpunosti sproveo nalog o zapleni.
Od članica se traži da upravljaju zamrznutim sredstvima tako da ne izgube ekonomsku vrednost pre nego što budu zaplenjena.
Evropska komisija insistira na tome da se prilikom zaplene imovine stečene kriminalnim aktivnostima vodi računa o osnovnim pravima, posebno o pretpostavci nevinosti i pravu na vlasništvo.
Veliki prihodi od kriminala, malo zaplenjeno
Prema procenama UN, u 2009. prihodi od kriminalnih aktivnosti su u svetu iznosili 2.100 milijardi dolara, što je 3,6% globalnog bruto domaćeg proizvoda. Najveći deo tog novca je "opran" i ponovo pušten u legalne ekonomske tokove, ali manje od 1% je zamrznuto ili zaplenjeno, navela je Evropska komisija.
Evropska komisija ne raspolaže podacima o ukupnim prihodima od kriminalih aktivnosti u EU, ali navodi da su ti prihodi znatni. Procenjuje se da u EU kriminalne grupe samo od prodaje droge godišnje zarade oko 100 milijardi evra.
U Italiji prihodi od kriminalnih aktivnosti procenjuje se na 150 milijardi evra godišnje, a u 2009. italijanske vlasti su privremeno zamrzle imovinu stečeni kriminalnim aktivnostima vrednu oko 800 miliona evra.
U Velikoj Britaniji u 2006. prihodi od organizovanog kriminala su, prema procenama, iznosili 15 milijardi funti, dok je države te godine zaplenila samo 125 miliona funti.
U Nemačkoj je u 2009. zaplenjeno 113 miliona evra koji su stečeni organizovnaim kriminalom, dok se prihodi od kriminala procenjuju na 903 mliona evra.
Prema podacima UN, na trgovini drogom u svetu u 2005. se zaradilo 321 milijarda dolara, dok prema podacima Saveta Evrope, trgovina ljudima godišnje na globalnom nivou donosi 42,5 milijardi dolara. Podaci organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj govore da vrednost svetskog tržišta krivotvorene robe iznosi 250 milijardi dolara godišnje. Korupcija košta EU otrpilike 1% evorpskog BDP godišnje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
| |||||||
Stotine lažnih diploma u Distriktu Brčko i Posavskom kantonu
Najmanje 700 osoba kupilo je diplome u Posavini. Nijedna diploma nije poništena. Osuđeni prodavači diploma i dalje rade u prosvjeti, čak i u Hrvatskoj - u Evropskoj uniji.
Vrijeme objave: 29.11.2013 21:45
Posljednja izmjena: 01.12.2013 13:53
Posljednja izmjena: 01.12.2013 13:53
Šemsudin Abidović, Aldin Abidović, Mirza Delić, Kemal Kalić, Nedeljko Knežević, Mujo Klebić, Radinko Garić, Mevludin Hasikić, Haris Haskić, Jovica Subotin, Hasan Malagić, Nenad Gavrić, Zijad Kurtalić, Zorica Gavrić, Safet Imamović, Sadeta Dizdarević, Sead Mujkanović, Nadira Osmanbašić, Asmira Huseinagić, Nermina Smajlović i Mevludin Zejćirović - ovo je 21 uposlenik u Vladi Brčko Distrikta koji se zaposlio s falsifikovanom diplomom. Među njima je i Safet Imamović, koji je falsifikovao diplomu Univerziteta "Džemal Bijedić" iz Mostara. S tom diplomom Imamović je godinama predavao bosanski jezik u jednoj osnovnoj školi na području Distrikta. Zbog ovakvih diploma dobili su otkaz u Vladi.
“Ovo je čisti falsifikat - ljudi koji su na papirima koji nisu svjedodžbe, diplome, napisali ono što nemaju. Očekivao sam da bi broju mogao biti i veći, ali opet sam zadovoljan što je broj mali”, kaže gradonačelnik Brčko Distrikta Anto Domić.
O svemu je obaviješteno Tužilaštvo Distrikta. Prema riječima glavnog tužioca Distrikta Zekerijaha Mujkanovića, otvorena je istraga koja treba utvrditi na koji način su te osobe pribavile falsifikovane diplome.
Radi se o srednjim školama različitih smjerova. Falsifikovane diplome iz Srbije čak su i nostrifikovane. “Ono što je nama dostvaljeno jeste potvrda iz navedenih škola da diplome nisu izdate na ime tih lica. Škole na takvim diplomama za koje se vjeruje da su falsifikovane su: Centar za srednje usmeno obrazovanje ‘Đuro Pucar Stari’ Modriča, Mješovita srednja saobraćajna škola Gračanica, Mješovita srednja škola Gračanica, Mješovita srednja saobraćajna škola Tuzla, Ekonomska škola Sarajevo, Tehnička škola Zmaj Zemun i Tehnička škola ‘Kosta Abrašević’ Šabac”, kaže Mujkanović.
Također, sve ostale diplome koje su stečene na osnovu falsifikovanih diploma, bit će poništene. “Ukoliko je neko upotrijebio takve diplome za sticanje više stručne spreme u odnosu na falsifikovanu diplomu, vjerujem da će odgovarajuće inspekcije u Vladi pokrenuti proceduru poništavanja i te diplome na visokoškolskoj ustanovi”, istakao je Mujkanović.
Još gora situacija je u Posavskom kantonu. Bivši direktor srednje škole “Pero Zečević” u Odžaku Ante Šimić i razredni starješina Ante Mikulić falsifikovali su preko 600 diploma. To je utvrdio i Kantonalni sud u Odžaku još 2006. godine. “Presuda na 647 diploma - s kojima sam krenuo u kazneni postupak - jeste da imaju nedostatke koje ispunjavaju uvjete kaznenog djela krivotvorenje službene isprave”, ističe glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva u Orašju Luka Dabić.
Zbog krivotvorenja službene isprave i nesavjesnog rada u službi, Kantonalni sud u Odžaku osudio je tadašnjeg direktora škole Antu Šimića na godinu, a Antu Mikulića na pola godine zatvora. Mikulić je završio u zatvoru i nakon toga postao direktor dječijeg vrtića, dok je Anto Šimić pobjegao u Hrvatsku.
Šimić kaže da u zatvoru nije bio jer je nastupila "apsolutna zastara izvršenja kaznenog djela”. Tvrdi da je bio u Odžaku do izricanja drugostepene presude, kada je otišao u Hrvatsku, gdje je radio i, kako tvrdi, nije se skrivao. "Nastala apsolutna zastara i to je to”, dodaje.
“Vjerovatno mu je neko navečer javio da bi sutra trebao biti priveden. A to se, eto, desilo se slučajno”, kaže ministar prosvjete Posavskog kantona Ivo Jelušić.
Za Šimićem je čak bila raspisivana i potraga - ali, uzalud. “Ante Šimić je bio u bjekstvu. Sud je izdao naredbu za raspisivanje potjernice za njim. Kada smo saznali da se nalazi u Hrvatskoj, putem međunarodne pravne pomoći upućena je zamolnica da nadležna tijela Hrvatske preuzmu postupak izvršenja kaznene sankcije. U tom postupku došlo je do nastupanja apsolutne zastare izvršenja kazne, tako da je sud u februaru 2011. godine donio rješenje da se obustavlja postupak prema osuđenome Anti Šimiću zbog nastupanja apsolutne zastare”, navodi glasnogovornik Općinskog suda u Orašju Darko Župarić.
Međutim, za hrvatsku policiju Šimić nije bio interesantan. Bez problema živi i radi u mjestu Oprisavci kod Slavonskog Broda. Šimić kaže da ga niko iz hrvatske policije nije kontaktirao, ali da se zbog raspisane potjernice nije vraćao u BiH.
Unatoč sudskoj presudi, Šimić radi u prosvjeti. U Osnovnoj školi u Oprisavcima predaje matematiku. Na pitanje da li u njegovoj trenutnoj osnovnoj školi znaju za slučaj iz BiH Šimić kaže da “neki znaju, a neki ne znaju” te da, kako kaže, u tome nema zakonske osnove.
Ministar Jelušića ističe da je nedopustivo da takva osoba i danas radi u prosvjeti.
Falsifikovane diplome popunjavao je razredni starješina Ante Mikulić, uz saglasnost direktora Šimića. Mikulić o tome danas ne želi da govori. Mikulić, ali ni Šimić ne mogu objasniti kako većina od 647 kandidata, čije su diplome falsifikovane, nikada nije dolazila na nastavu. “Izvjesni broj kandidata nije nikada ni dolazio u tu školu. Bilo je slučajeva i da uglavnom nije polagano tri-četiri ispita iz te godine, a na to je dobio diplomu kao da je polagao”, napominje glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva u Orašju Luka Dabić.
“Očigledno je bilo propusta i od strane ustanove koja je to izvodila, ali je bilo zlouporabe i od samih polaznika. Ima i onih koji nisu navraćali u školu, a dobili su te diplome. Postoje osobe, pa čak i u sudskom postupku, koje su rekle da nisu uopće izlazile na ispit”, kaže ministar Jelušić. Šimić tvrdi da je to stvarpredavača i da su oni krivi. kaže da je dio školske dokumentacije nestao. “Čuo sam da je dio dokumentacije bačen u kontejner Doma zdravlja”, tvrdi Šimić.
Mada je od presude prošlo sedam godina, falsifikovane diplome nisu poništene. Resorni ministar Jelušić smatra odgovornim svog prethodnika, kojem se kao direktor te škole više puta obraćao u cilju konačnog rješavanja problema.
“Trebalo je odmah reagirati. Određen broj osoba je stekao i druge diplome daljnjeg doškolovavanja na osnovu tih diploma. Dolazimo u kompliciranu situaciju u kojoj bi to automatski značilo i poništenje tih drugih diploma. Ulazimo u vrzino kolo iz kojeg ne znamo kako izaći zbog ranijeg nereagiranja”, ističe Jelušić.
“U nekoliko navrata sud je slao dopise nadležnom ministarstvu prosvjete. Do danas mi nismo dobili povratnu informaciju da li su poduzete neke aktivnosti eventualno oko poništavanja tih svjedodžbi koje su bile predmet kaznenog postupka”, rekao je Župarić.
Resorni ministar, pak, optužuje pravosudne institucije, smatrajući ih odgovornim zbog toga što falsifikovane diplome još nisu poništene. "Zašto nisu pitali tadašnjeg ministra ili nekog drugog zašto ne radi na tim diplomama. Svi su oni odbacivali taj dio, guraju u stranu. Onda kad ih pitate, davat će takve odgovore”, tvrdi Jelušić, ističući da se slučaj gurao u stranu zato što ima “raznoraznih osoba koje su vjerovatno na tome spisku”.
Najmanje jedna trećina sa tog spiska lažnih diplomanata su bivši pripadnici Četvrte gardijske brigade HVO-a.
“Zapovjednik Četvrte Gardijske brigade je molio da organiziramo njihovo doškolovavanje. Organizirali smo ga. Sve je bilo sukladno zakonu. Vidio sam da dio dokumentcije nedostaje. Dio njih još uvijek radi u Gardijskoj brigadi, dio je u mirovini”, kaže Šimić.
No, ima i onih koji danas sa takvom diplomom rade i u drugim institucijama. “Ima ih svugdje i to svako zna, ništa to nije skriveno”, kaže ministar Jelušić.
Ministar priznaje da će, zbog brojnih pritisaka, te diplome teško biti poništene unatoč pravosnažnoj sudskoj presudi. “Iz ovoga se ne može izaći čist. Najviše se čovjeku gadi kad određeni broj ljudi opravdava ono što se desilo. Mali je broj osoba koje će javno osuditi i reći - tamo je bilo nekih propusta, te da se s takvom diplomom zauzelo nekome mjesto ko je taj papir stekao svojom mukom i znanjem”, kaže Jelušić.
Ante Šimić ponovo mora na optuženičku klupu. Naime, Kantonalno tužilaštvo u Orašju protiv Šimića podiglo je optužnicu zbog nezakonitog otkupa stana koji je Hamburg donirao Srednjoj školi u Odžaku. Ovaj slučaj Šimić nije želio komentarisati. Iako je pobjegao u susjednu državu, Šimiću, inače članu HSP-a, Federalno ministarstvo pravde izbrisalo je zatvorsku kaznu iz kaznene evidencije.
Donosimo kompletan spisak vlasnika lažnih diploma:
| Andrić Severin Pušeljić Ivica Šerifović Adla Ćatić Mirsad Ahmetović Nermina Jaje Adnan Grgić Pejo Grgić Ivan Jurić Blaž Pjanić Dario Lihić Edin Bjelopavlović Pava Martić Dario Katić Ivica Terzić Fahir Brkić Perica Bičvić Štefo Vidaković Ljiljana Bajrić Sabina Šaćirović Sanja Garić Azra Grgić Janja Hadžidedić Dinko Mujkanović Zlatko Agatić Ivka Tipura Jozo Antunović Ilija Cvitkušić Damir Cvitkušić Dario Barišić Ivan Bajušić Franjo Baručkić Bonika Baručkić Mara Blažević Zlatko Čeliković Mirza Čičak Mato Čatić Mirsad Čeleomerović Damir Devedžić Amel Erceg Pero Filipović Anto Grgić Janja Grgić Jozo Gudelj Pavo Gudelj Tomka Ilić Perica Jović Mato Juruić Blaž Jurić Kata Jurić Vesna Jurilj Dragana Jurišić Bariša Jurišić Mato Kahvedžić Dejvid Kasap Darko Kovačević Mijo Križan Josip Leovac Slavica Majstorović Bariša Marić Zdenko Matanović Ivka Mašić Pavo Pavlović Anto Smajić Almir Studenović Anto Studenović Dragica Terzić Albina Tipura Jozo Tipura Mato Tomić Drago Vranjić Tadija Topolović Irnes Martinović Pavo Mikulić Jasminka Ćutunić Ilija Terzić Spomenka Topolović Benjamin Rajkovačić Pavo Maglica Ivica Čeliković Amira Ribić Elvira Mrkalj Ivica Krijan Vjekoslav Talić Stana Zrakić Pejo Senjić Ana Mikulić Jasminka Kocić Katarina Delalić Zuhdo Jazvić Mato Grgić Mario Lukić Goran Džinić Edin Katić Jozo Udovčić Ilija Lović Ruža Barbarić Igor Mandić Mladen Grgić Mijo Župarić Gracija Huskić Sadeta Kovaćević Anto Čukić Jozo Petrić Valent Alavanja Dalibor Medžiković Vehid Lujić Ivo Porobić Elvir Džojić Ivo Kamenjaš Pavo Doknjaš Anan Djedović Aida Čalušić Katarina Mandić Boženka Dragić Marko Agatić Ivo Kljaić Nikola Jakić Ankica Majić Ivan Marković Zdenko Zec Marko Ađulović Željana Ivić Tomka Bago Ruža Bošnjak Jakov Bošnjak Ljiljana Ćulap Ljubica Šimić Mara Šajić Dragica Jurilj Mara Barišić Luka Dabić Adam Dajidžić Mato Iljić Pejo Josić Petar Josić Zvonko Jurić Mirko Klaić Iljo Kopić Goran Kopić Mato Kopić Matoša Kopić Tunjo Lovrić Velimir Martinović Marijan Maskaljević Marko Matić Perica Mikanović Joko Mikić Ivo Pejić Tadija Stanić Tihomir Šantor Vinko Šimić Miro Živković Anto Draganović Anto Arlović Pejo Baotić Mladen Čukić Anđelko Dabić Luka Damjanović Marko Damjanović Zvonko Delić Tunjo Džojić Ilija Džojić Pero Đaković Niko Đurić Ivo Ević Marko Filipović Anto Filipović Željko Ivkić Marijan Ivkić Mijo Jurić Marijan Knežević Drago Kobaš Ivan Konjetić Blaž Kosić Mato Krajnović Pejo Lugonjić Darko Matanović Ivica Miličić Ivo Mišković Dragan Mišković Ilija Mišković Ivica Mišković Luka Nedić Ivo Neretljak Marko Paradžiković Mato Porobić Goran Rajćević Mirko Sarvaš Đuro Sarvaš Mladen Sičić Pavo Tadić Marinko Vuković Marijan Vuković Marko Živković Dragan Živković Zvonko Živković Luka Lucić Anto Antić Alija Bekavac Ilija | Blaškić Marinko Blaževiž NikolaBošnjak IlijaBrica JozoBrica MarkĆosić AkifĆuhić MarinkoDežić BoroDivković MarinkoDominković PavoĐogašević PericaGrašparević FilipGrgić MilanGrgić PejoGuberac IvicaGuberac JakovHamzić SenadJakupović SenadJurić FranjoJurić MatoJurilj SlavkoKaramatić AntoKebić MehoKešinac DragoKovačević IvicaKraljević ŽeljkoKrijan MarinLamešić MartinLamešić NikoLovrić PepoLukić ŽeljkoMatanović AnđelkoMatić MijatMatić MarkoMatić StipicaMioč TadijaParadžik IvanParadžiković JozoPiljić GoranPranjić NikoPrendaj MarijanRošić MiroslavStjepanović JozoStopić JosipŠiškić ZoranŠuver AntoTadić MatoTanka DejanTolić LukaTopić JakobTopić IvicaTopić MijoTopić PavoTrbara KamenkoVuković IvanAgeljić PetarAntić ZvonimirAntić ZvonkoArlović MarkoArlović MatoArlović MijoArlović NikoArlović TunjoBaotić MarkoBaotić PeroBebić PetarBlažević MatoDabić IvicaDelić DragoDuspara MatoDžojić DragoErceg MarinkoGrgić DragutinJokić MarkoJokić PavoJurić JerkoKamenjaš IljoKarlović MilanKlajić AntoKlajić MatoKlajić PejoKnežević RadenkoKobaš RobertKopić MarinkoKopić Ivica,Lamešić AntoMarić AlenMaskaljević AntunMatković AntoMatković ŠimoMijatović MarijanMijić BorkoMišković LukaNedić MladenNeretljak JosoPavić PetarPejić FrancPejić MarinkoRedžić DragoRedžić MatoŠpionjak ŽeljkoTomić DamirVranjić ŽeljkoZlatarević IvoŽivković IljoŽivković MarkoŽivković MatoŽivković MladenŽuparić RajkoBegić AmelMarković PetarČolić IvicaLovrić IvicaHećimović KadroPrgomet AntoBajušić IvicaAbramović LukaArlović TunjoBabić Tomica Bašić NazaBikić ŽeljkaBjelonjić ZvonkoBošnjak IgorBošnjak TomislavBrkić SlavkoBožanović ĐuroBuljčik NikolaČančarević NikoČondrić SlavkoDabić MarijanDominković ZvonkoDraganović MladenDuspara DarkoGašpar IvanGrgić EvaIvkić Ivo (Ilija)Ivkić Ivo (Mijo)Ivkić ŽeljkoIvanović ZvonkoJakić ŠimoJanjić PavoJelečević LukaJanoš DamirJurić ŽeljkoKobaš IvoKopić GoranKopić JosoKopić PavoKrijan PejoLukačević MarijanMarić MarioMamić IvicaMamić MijoMarković GoranMarković IvicaMarošević MatoMarošević LukaMartić MarioMartinović BlažMartinović JosipMašić MladenMikenac IvicaMijatović NikolaMikičić ZvonkoMikić AntoMikić LucaMikić MirkoMikić PejoMikić PeroMikić ZlatkoMišković GoranMišković MarijanMujkić SeminaNedić PericaOršolić LukaOršolić MijoPavkić MijoPejić IvoPejić PejoPerković RužicaPranjić MukadesaPrgić IvoPušeljić AntoPušeljić MarkoRašić MarijaRavnjak GoranSamardžić PavoSuljkić MaidTomašević MirkoVincetić ZvonkoBrkić DragicaVuković ĐuroVuković VladoZajec DušanZeba KarloŽivković JosipŽuparić VidanŽuparić ZoranKopić Mandica Anđić MarkoArlović JosoArlović Mladen | Baotić ĐuroBaotić LukaBaotić Pavo (Marijan)Baotić Pavo (Niko)Baotić PeroBernatović MarkoBožić IljoBožić MirkoBrezović DragoBrica MaricaDabić ŽeljkoDamjanović JosipDelić ĐuroDoknjaš ŽeljkoDominković JanjaDominković MarijanDraganović ĐuroDraganović IlijaDžoić AntoĐurković AntoFilipović DragoDujak MartinIljkić GrgaJozić JozoJozić LukaJurić MarkoJurić SlavkoKarlović IvoKlaić AntoKlaić MarijanKlaić PavoKnežević MarijanKnežević RužicaKobaš ĐuroKlopić MarijanKosić ĐuroLucić AntoLukačević NevenMamić IvoMarić ŠteficaMarković LjiljanaMarošević IvicaMartinović AntoMašić MladenMiličić KataMiličić MarijanMikić IljoMikić IvoMikić JosoMikić MiroslavMišković BlažMišković Ivo (Ante)Mišković Ivo (Peje)Mišković JadrankoMilić-Mišković MarkoMišković ZlatkoMujčin MuneverMutabdžić JosoNedić ĐuroNedić GoranNedić Marijan (Pejo)Nedić Marijan (Tunjo)Nedić MatoNedić MirkoOrkić ĐuroOrkić VladimirOršolić DragoOršolić MarijanOršolić TunjoParadžiković MarkoPejčić SlađanPejić Ivo (Marijan)Pejić Ivo (Pero)Pejić MarijanPejić MarkoParukčić MatoPejić MiroslavPejić PejoPejić SlađanaPejić StjepoPetrović MarijanŠpionjak BrankoTuzlak TunjoVincetić AntoVincetić ĐuroVincetić ŽeljkoVinković StankoVukić IvicaVukić PejoVuković MatoŽivković Đuro Živković FranjoŽivković JosoŽivković MarijanŽivković ZlatkoŽuparić MatoDžijan IvoNedić IvoDraganović JosoDelić IvoMarković KataDelić MaraOršolić MarkoOršolić AndrejaAnđić MarijanArlović IvoKopić LucaVincetić MarkoŠapina IlijaLovrić ŽeljkoPorobić AmelaKatinić IvanNedić ZvonkoM. AntoJelečević LukaKovačević BarišaKljaić MaraMajić JanjaDžafić FatimaPorobić AzaudinPandurević NadaBabić VanisaĐuherić RasemaJurić NevenkaDujak IlijaAndrijanić DragoČatak SvjetlanaBenković DraganSejdić AlmirTomić KristinaBrajanović AntoŠajić JozoMrkonjić MuamerLopandić MiroslavKlaić MandaParadžiković JosipŠimić JanjaSenković MaricaPetrić AnaJurkić LucaTipura IlijasPetrić KaticaAjdini IndirBarukčić MarinaDelić AidaŠimić IvankaTopić MaraĆutunić MilenaMijatović PejoZolotić KemalMartinović VericaIlić DanijelLukač MarkoŽivković StanimirTolić AntoHamzić AlmirBjelošević AmelaGrgić JozoMartinović KataMujanović SelvetaOsmanović AmelaRajkovačić MaricaDominković ĐuroMarković MandicaRužić MaraGrgić IvankaRadić DragicaMijatović LjubicaMatijević IlijaNedić LukaKlaić MagdalenaMarković JosoMartinović JosoDabić MiraČehajić MuamerDomislić AnkicaJanjić JelenaDominković KaticaMatanović ŠemsaMijić HrvojeMišković JosoPišković VericaAnđelić MandaMartinović SlavicaParadžik BlažČukić AnaTomić AnkicaTomić RužicaTopić StankoPobrić AnelaHalilović AzizKarić EsmirMaskaljević MarijanBešić ZehraKahvedžić NadirLemut MandaVranjić LjiljaBaotić Mario | Handžar EnesPobrić DamirPorobić MehmedZorica VanjaMehić AdelhaidaBikić AdisaBosnić DraganaNuić AnaDamjanović RužicaHećimović FatimaOršolić AnicaStanić PavoBarukčić MijoBlažević IvoKvasina MandaLončarević LucijaEmić ZemiraIsmailović AdilaPavić MarinaŽivković MirjanaDumonjić HajrudinMaras GoranGanić Alisa–MirsadaZlatkić NedžadMalkić SabahudinEmić ElvirSušić ŽeljkoČeliković MirsadOmičević BrankicaOmerbašić AlmaDelić DaliborĆubel JelicaBernatović JanjaGregurević IvicaOgrić MirelaHuskić SadetaKopačević MandaKlaić NadaMejrić SamiraJasminkaTopolovac StanaZahirović AdisaZahirović MirelaMagić FarukMujkanović MerimaHečimović EmirBago Dragan |
federalna.ba/Mreža (Omer Hasanović)
PS: Nije mi poznato da se u Srbiji proveravaju diplome "važne gospode" na javnim funkcijama, valjda zbog toga što Srbija, jelte, "nije učestvovala u ratu", pa se bezbrižno studiralo i učilo. (I.M)
Пријавите се на:
Постови (Atom)