Fašizam naš nasušni

Vojvođanska Kristalna noć

Piše: Aleksej Kišjuhas

Kristalna noć Vojvodine demonstrira sa kakvom lakoćom se klizi u fašizam u situaciji ekonomske i političke nestabilnosti, sistematski zalivanog neznanja i pseudoistorije, te koktela ličnih frustracija i impresija o sopstvenoj veličini. Albanske pekare po Vojvodini ne razbijaju (samo) huligani, vandali, šljam, đubrad i naprosto ekipa za koju je epitet "stoka" nezasluženi kompliment. Razbijaju ih fašisti, što je zbirni naziv za sve ove etikete uzete zajedno

Photo: Stock

Vojvodina je imala svoju Kristalnu noć. Između 15. i 16. oktobra 2014. godine, u Novom Sadu su kamenovani izlozi četiri pekare, ćevabdžinice i poslastičarnice, a jedna pekara je izgorela. Zapaljena je i jedna pekara u Somboru, kamenovane su tripekare u Vršcu, bačena je bomba i pucano je na dve pekare u Staroj Pazovi, kamenovana je poslastičarnica u Bečeju, a zapaljena su i ulazna vrata džamije u Subotici.

Svi navedeni objekti su ciljano i precizno prepoznati kao preduzeća u vlasništvu Albanaca, odnosno Goranaca. Neposredno pre vojvođanske Kristalne noći, mnogi mediji u Srbiji su svojom ratnohuškačkom i rasističkom retorikom stvorili atmosferu koje se ni Gebels ne bi postideo: od sumanutih teorija zavere ("Pakleni plan iz Tirane", "Hoće rat sa Srbijom") do prostog nazivanja Albanaca "džukelama" jer to prodaje novinu. Sve ovo zbog, kad bismo se šalili, mape "Velike Albanije" ispaljene iznad nekakvog loptanja, a koju se tek kasnije protumačilo i slabo razumelo. Inače, mape kakvih je u verziji "Velike Srbije" na pretek u ovdašnjim pseudoistorijskim vlažnim snovima, pojedinim političkim programima, donedavnim državnim strategijama, te u mnogim ispraznim lobanjama koje se popaljuju na šatro veličinu.

I koliko god se mnogi upinjali da u vonju sopstvenog uma razvodne i razblaže tu stvar, nije reč ni o kakvom vandalizmu ili huliganizmu, već o školskom primeru fašizma. Naime, Kristalna noć je naziv za pogrom Jevreja u nacističkoj Nemačkoj u noći između 9. i 10. novembra 1938. godine, kada su sistematski paljene sinagoge i razbijani izlozi radnji u vlasništvu Jevreja. Ovaj zloglasni naziv vodi poreklo od gomiletine krhotina i stakla preostalog nakon nacističkog orgijanja po jevrejskim malim i srednjim preduzećima. Istoričari navode da je ova noć predstavljala početak "Konačnog rešenja", odnosno holokausta, zbog čega se Deveti novembar i obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv fašizma. To jest, Kristalna noć se u istoriji holokausta obično interpretira kao ključna tačka prelaska ili zaokreta od dotadašnje antisemitske politike diskriminacije u fazu ogoljenog fizičkog nasilja. Kako tada protumačiti krhotine stakla po betonu vojvođanskih gradova stvorene etničkom i rasističkom mržnjom? U svojoj suštini, istorija je neoriginalna kurva. Delom i zato što su ljudi neoriginalni, banalni i prozaični stvorovi skloni otkrivanju tople vode jednako kao i logici mržnje, progona, ubistava i genocida.

Uz to, i ova vojvođanska Kristalna noć je imala svoju dugotrajnu istorijsku predigru, kao i u slučaju one nemačke. Nalik na vekovni evropski antisemitizam i "naučni rasizam" koji su (od)igrali ulogu teorijske pripreme terena za potonji holokaust, identične prakse su bile na delu kada je reč o Albancima u Srbiji i Jugoslaviji. Eufemizam "Kosovsko" ili "Albansko pitanje" je među nacionalno ofarbanim intelektualcima i njima pratećoj kamarili vekovima bio jeftina varijacija na temu "Jevrejskog pitanja", motivisanog teritorijalnim pretenzijama u duhu uvećanja "Životnog prostora". U raznim memorandumima, političkim manifestima, lažnim istorijama, medijskim propagandama i književnim delima, Albanci su dehumanizujuće prikazivani kao nečisti i nekulturni divljaci, zločinci, uzurpatori i moralni prevrtljivci. Naprosto, kao kulturno primitivni i biološki niži soj ljudi.

Neophodno je da otmemo albanske teritorije: Jovan Cvijić

Photo: www.javolimsrbiju.rs

Na primer, Jovan Cvijić, akademik, svojevremeno je govorio o neophodnosti zauzimanja albanske teritorije zbog prava Srba na svoje "životne potrebe", dok su Albanci za njega bili problematični rasni mešanci ili prikriveni Srbi. Zatim, za predsednika Vlade Srbije Vladana Đorđevića s kraja 19. veka, Albanci su bili tek plemenski divljaci bez istorije, odnosno evropski "crvenokošci" koji spavaju na drveću i koje nije greh kolonizovati. Još jedan akademik, Vaso Čubrilović, između dva rata skida rukavice i otvoreno predlaže masovno proterivanje Albanaca kao "neprijateljskog i stranog elementa". Ovaj učesnik Sarajevskog atentata i budući dekan beogradskog Filozofskog fakulteta izložio je i fašistički detaljnu elaboraciju niza krvavo kreativnih tehnika i "sanitetskih mera" za to. U osvit Drugog svetskog rata, Ivo Andrić, tadašnji ambasador u nacističkoj Nemačkoj, takođe je pisao elaborate o iseljavanju Albanaca. Po izbijanju rata, logika holokausta je zadobila krila i spomenuti Čubrilović predlaže da se "planski i nemilosrdno" iskoristi ratno stanje za definitivno "rešavanje manjinskog problema". U vidu, zvuči poznato, koncentracionih logora, paljenja naselja, krčenja grobalja, oduzimanja imovine i istrebljenja Albanaca koje bi organizovao zaseban komesarijat pri Ministarstvu - poljoprivrede. Na čije čelo dolazi posle rata. U nešto novijem izlivu rasizma u mozak, Albanci su za (opet) akademika i samo(pro)zvanog "oca nacije" Dobricu Ćosića bili "socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana", u poređenju sa "najdemokratskijim, najcivilizovanijim i najprosvećenijim" balkanskim narodom, Srbima. Nije daleko ni izjava legalno izabranog vođe nacije o tome da će trebati vekovi da bi Albanija postala "normalna država", izneta pre neki dan. Sve ove ideje pratili su i sistematski zločini, kolonizacije i deportacije neposredno pre Prvog balkanskog rata, tokom Kraljevine Jugoslavije, sve do neuspelog pokušaja "Konačnog rešenja" u vidu etničkog čišćenja 1998. i 1999. godine. Jednostavno rečeno, u najvećem delu srpske istoriografije, kao i političke teorije i prakse, Albanci su (bili) Jevreji srpskog fašizma.

Međutim, to ne znači da se ova logika sama od sebe izlila preko Save i Dunava, niti da se u tome u Vojvodini nije saučestvovalo. Devedesetih, kada su zvanični državni neprijatelji broj jedan bili Hrvati, staklo fašizma je zasecalo mnogo dublje u vojvođansko međuetničko tkivo. Uz odobravajuće žmurenje države, pri čemu su jurišne S. A. odrede činile paravojske Vojislava Šešelja i njegovih tadašnjih sledbenika. Uz telefonske podsticaje Noći dugih noževa, tada je mnogim hrvatskim porodicama iz okoline Novog Sada (Petrovaradina i Sremske Kamenice) sugerisano da napuste svoje domove, što su one bez mnogo razmišljanja o romantici vojvođanske egzistencije i učinile. Nešto brutalnije je bilo po sremačkim selima Hrtkovci (koje napušta 450 hrvatskih porodica), Novi Slankamen, Golubinci, Kukujevci itd., uz ubistvo ili nestanak oko 25 ljudi. Zatim, samo u Novom Sadu, scenario Kristalne noći prema Albancima repriziran je u više navrata i u narednoj deceniji: nakon hapšenja Veselina Šljivančanina 13. juna 2003, odnosno nakon napada na kosovske Srbe 17. marta 2004. godine. Kada su, dok je gorela Bajrakli džamija u Beogradu, bande novosadskih neonacista organizovale svoj napad na romska naselja. A bilo je tu i nasumičnih spaljivanja ugostiteljskih radnji nevezano za crveno slovo u pravoslavno-političkom kalendaru, čisto da bi se imalo šta snimiti i staviti na YouTube. Zato su posebno iritantna navodna iznenađenja i zaprepaštenja izazvana udobnim, seksi stereotipom o Vojvodini kao mirnoj salašarsko-konjušarskoj ravnici, te pitomim nobles Vojvođanima koji balaševićevski multikulturno jure devojke sa čardaš nogama ili pak onanišu kroz trsku i šaš. Dok je ideja da je antialbanski fašizam morao doći negde izvana, od strane nekakvih stranaca ili dođoša, takođe kultur-rasistička u svojoj suštini. Drugim rečima, sve one koji žmurećki drobe o tome da to sve ne može biti "pravi Novi Sad" odlikuje ista ona logika o višoj i nižoj rasi koja je u svom konačnom izrazu proizvela gasne komore. Fašizma ima (i) u našim redovima i zato hajde da vidimo šta ćemo sa tim.

Photo: Jaroslav Pap/Tanjug

Protiv ovog umskog i zbiljskog đubreta delotvoran je jedino dosledni, nepokolebljivi i militantni antifašizam. Koji je u ovom društvu decenijama sakat upravo poput nedavne i neslavne Parade poltronstva povodom slavnog oslobođenja Beograda. Ili pratećeg crkveno-političkog i revizionističkog igrokaza o nekakvim čvrgama u bednom pokušaju nacionalizacije antifašizma. Kada planski sakrivamo partizane, petokrake i Hej Slovene, dok se stidimo politički nepodobnog Drugog svetskog rata zato što je u dotičnom bilo previše komunista, a premalo Srba. Dok su klerofašizmi Dimitrija Ljotića, vladike Nikolaja Velimirovića i četnika Draže Mihailovića uzdignuti na nivo legitimne politike i ideologije. Zašto onda iznenađuje periodična "Polomiću izlog od kristala" hit-parada? Potrebno nam je više znanja i istorijske i sociopolitičke svesti o tome šta fašizam jeste i kako se protiv njega boriti. Lažni i neiskreni antifašizam kao kičoliki celofan za novo dodvoravanje Rusiji nije dovoljan, koliko je i odvratan. Kristalna noć Vojvodine demonstrira sa kakvom lakoćom se klizi u fašizam u situaciji ekonomske i političke nestabilnosti, sistematski zalivanog neznanja i pseudoistorije, te koktela ličnih frustracija i impresija o sopstvenoj veličini. Albanske pekare po Vojvodini ne razbijaju (samo) huligani, vandali, šljam, đubrad i naprosto ekipa za koju je epitet "stoka" nezasluženi kompliment. Razbijaju ih fašisti, što je zbirni naziv za sve ove etikete uzete zajedno. Ali, uz jedan ključan dodatak: ponašanje pokrenuto logikom holokausta. Jer put od Kristalne noći do gasnih komora Aušvica samo je stvar logistike i stepena opšte sociopolitičke skaradnosti. Namera je već tu, međunama.

*Prenosimo iz dnevnog lista Danas uz dozvolu autora

Drugi, mnogo opasniji, SNS bot program – “SkyNet”

 88

   POLITIKOVANJE, OBJAVLJENO: 09/10/2014 ·

Teleprompter.rs ekskluzivno objavljuje drugi, mnogo opasniji i napredniji, kompjuterski SNS bot program pod nazivom “SkyNEt” koji služi za automatsko postavljanje komentara na gotovo svim internet sajtovima.

Svi dokumenti, uputstva i instalacija programa “SkyNet” nalaze se pri kraju članka.

Izvori iz Srpske napredne stranke dostavili su redakciji Teleprompter.rs drugi, mnogo opasniji i napredniji, kompjuterski program Internet tima SNS-a koji služi za automatizovano ostvljanje komentara na gotovo svim internet sajtovima.

Reč je o programu “SkyNet” (isti naziv nosi i mreža računara u čuvenom filmu “Terminator”) koji Internet tim SNS-a koristi prilikom ostavljanja automatizovanih “bot” komentara na sajtovima poput: Blic, Alo, B92, Danas, Kurir, Novosti, Politika, RTS, Telegraf i drugih.

Anonimni izovor iz te vladajuće stranke dostavio je redakciji Teleprompter.rs i interno uputstvo za instalaciju, pokretanje i upravljanje programom “SkyNet”.

Uputstvo sadrži detaljno, korak po korak, objašnjenje za instalaciju programa, ilustrovano fotografijama na kojima se vide sortirane vesti raznih informativnih sajtova u kojima se pominje Aleksandar Vučić, Vlada Srbije i SNS, razvrstane po broju poslatih, objavljenih i neobjavljenih komentara.

Teleprompter.rs je ovo uputstvo i instalaciju programa prosledio digitalnom forenzičaru iz Kanade na analizu.

Prema njegovim saznanjima, ovaj program (SkyNet) je mnogo ozbiljniji od programa koji je Teleprompter.rs ranije objavio (Valter).

- SkyNet ima druge mogućnosti koje se u uputstvu ne spominju! Sam program ima stotine funkcija i klasa. Najprostije rečeno, ovaj program može da šalje komentare na veći broj novinski sajtova (Blic, Alo, B92, Danas, Kurir, Novosti, Politika, RTS, Telegraf), može da ocenjuje komentare (lupa pluseve i munise), može da postavlja vesti po Tviter nalozima, dakle, dosta je složeniji od “Valtera”, navodi forenzičar.

Pročitaj: Objavljujemo sve tajne SNS botova – fotografije, uputstva, telefone i program “Valter”

Prema našim saznanjima, autor “terminatorskog” SNS bot programa “SkyNet” je izvesni “NG 2014” – akronim za Nenad Gledović.

- Iz “source code-a” se vidi da program prikazuje broj poslatih i objavljenih komentara. Program ima opciju upotrebe “proxy servera” (proxy server može da sakrije pravu lokaciju korisnika, pa onda izgleda kao da je internet posetilac došao iz Rumunije, Kine, Brazila, itd), objašnjava digitalni forenzičar iz Kanade za Teleprompter.rs.

Forenzičar još dodaje da se iz baze “proxy servera” jasno može videti preko kojih servera su obarani anti-SNS sajtovi. Ovo je krucijalni dokaz koji može da se upotrebi na sudu.

- Potrebno je uporediti upotrebljene “proxy servere” sa serverima preko kojih su obarani anti-SNS sajtovi. Ako se poklope, stvar je jasna i dokazuje ko je obarao servere sajtova. Radi se o jedinstvenom digitalnom dokazu enormne verdnosti, priča digitalni forenzičar.

“Da li se sećate da su pojedini ministri izjavljivali kako ti napadi dolaze iz celog sveta? E, pa evo ga dokaz da to baš i nije tako.”

Interesantno je to što “najposećeniji” sajtovi u Srbiji gotovo sigurno znaju za ove “cake” Internet tima SNS-a, ali ne nične ništa kako bi sprečili zloupotrebe i svojim čitaocima omogućili prijatnu atmosferu tokom korišćenja sajta. Zašto? Verovatno se zadovoljavaju lažnom višemilionskom posećenošću ROBOTA koju oglašivačima serviraju kao dokaz da se isplati reklamirati na njihovim sajtovima.

Još interesantnija je činjenica da su pojedini članovi SNS-a, bivši ili sadašnji, ogorčeni na stranku pa javnosti dostavljaju poverljive podatke, uputstva i programe – IT infrastruktura u koju je Aleksandar Vučića, direktno ili indirektno, uložio velike količine novca.

Pitanje je samo čiji novac? Novac poreskih obveznika koje stranke dobijaju za “redovan rad”? Da li su nadleže institucije oslepele pa ne vide kriminalne radnje vladajuće stranke?

Čestitamo velikoj većini međunarodnih zvaničnikaa, od Angele Merkel i Evropske komisije, preko Kineza i “naših dobrih prijatelja” iz Emirata, pa sve do Amerikanaca koji podržavaju i hvale očajnog Aleksandra Vučića koji je spao na to da državu vodi preko komentara, minusa i pluseva, Tvitera i Fejsbuka.

Priloge možete bezbedno preuzeti sa našeg Dropbox naloga.

NAPOMENA: Ukoliko niste programer, možete bezbedno gledati i čitati “Uputstvo Internet tima” i “Spisak upotrebljivih proxy servera”, bez potrebe preuzimanja. Međutim, fajl “setup.exe” i fajl “Ceo program” je potrebno preuzeti radi analize. Pomenute fajlove preporučujemo da preuzmu samo programeri koji znaju šta rade. Bez brige ukoliko slučajno kliknete na linkove fajlova za programere. Program NEĆE početi automatski da se skida, već ćete biti samo preusmereni na naš Dropbox nalog.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI: Prema našim saznanjima, nijedan od pomenutih fajlova ne sadrži virus. Međutim, Teleprompter.rs se odriče od odgovornosti ukoliko priloženi fajlovi, kojim slučajem, nanesu štetu vašem računaru ukoliko ih preuzmete. Ako odlučite da preuzmete priložene fajlove, to činite na ličnu odgovornost. Zato savetujemo da programske fajlove preuzimanju samo progameri koji znaju šta rade, a ostali čitaocu slobodno i bez brige mogu da razgledaju pomenuto uputstvo i spisak.

>> Uputstvo Internet tima SNS-a o instalaciji programa “SkyNet”

>> Spisak upotrebljivih proxy servera  (spisak preuzet sa: GetAllServers.php)

VODIČ ZA PROGRAMERE: Nakon što se skine “setup.exe”, fajl veličine 458 KB, program se automatski dalje skida sa sledećeg severa: 198.199.126.105 (konkretno: http://198.199.126.105/ngledovac/Install/InternetTim/update/). Veličina kompletnog programa je 14.4 MB. Naziv programa je “SkyNet”. Autor je Nenad Gledović. Trenutna verzija programa je 1.0.5.82. Fajl “setup.exe” je digitalno potpisao “Gleda”, što je nadimak dotičnog autora. Za pakovanje programa korišćen jeWindows Installer 3.1, dok je sam program pisan u C#/.NET (ovo je bitna informacija za dekompajliranje). Aplikacija se zove InternetTim.exe i programirao ju je NG 2014.

Source code programa maltene u potpunosti može da se dobije instalcijom .NET Reflector aplikcije (besplatna je i dostupna na adresi www.red-gate.com). Na taj način svi programeri mogu da se uključe u analizu koda, a potrebna je puna verzija InternetTim.exe, koju vam dostavljam u fajlu “Ceo program”, objašnjava digitalni forenzičar.

>> Fajl: Ceo program (ukoliko se bavite programiranjem, potrebno je samo da preuzmete ovaj fajl i da primenite gorenavedena uputstva i savete kako biste pristupili daljoj analizi koda)

>> Fajl: setup.exe (link do ovog fajla nalazi se u samom uputstvu, ali smo ga za svaki slučaj preuzeli)

AUTOR: Danilo Redžepović

  22K  1114 Share28

- See more at: http://www.teleprompter.rs/raskrinkani-sns-objavljujemo-drugi-mnogo-opasniji-sns-bot-program-skynet.html#sthash.DyQ6vTEu.dpuf

Programeri analizirali “SNS bot” program “Valter”

POLITIKOVANJE, OBJAVLJENO: 07/10/2014 ·

Programeri širom Srbije uključili su se u analizu koda SNS-ovog bot programa “Valter”. Ovo su njihovi nalazi.

PROGRAMER 1

Bavim se programiranjem i želeo bih da Vam pomognem u analizi programa “Valter” koji koriste SNS botovi.

Naime, program koji ste okačili (za računar, nisam proveravao verziju za Android) ne sadrži virus, ali on komunicira sa eskternim serverom te je, teoretski, moguće da “SNS Internet Tim” sazna ukoliko neko ko nije njihov član počne da koristi program.

Server sa kojim program komunicira je http://kostic.headsgreen.com/ i od njega program dobija na koje komentare treba da glasa, što potom radi automatski. Ovo su informacije o vlasniku domena headsgreen.com (u ovom trenutku javno dostupne):

Registrant Name: Milorad Stojkovic
Registrant Organization:
Registrant Street: Radeta Spasica 29
Registrant City: Zitkovac
Registrant State/Province: Serbia
Registrant Postal Code: 18210
Registrant Country: Serbia
Registrant Phone: +381.642186057
Registrant Phone Ext:
Registrant Fax:
Registrant Fax Ext:
Registrant Email: ja@mikispeed.com

PROGRAMER 2

Dekompajlirao sam kod valter.jar aplikacije i ovo su moja zapažanja.

Ono što sam uočio gledajući kod je da aplikacija služi za automatsko glasanje po komentarima.
Nakon startovanja aplikacija radi u pozadini, nema nikakvih opcija za podešavanje, jednostavno koristi računar da sam glasa po komentarima.

Svaki ostavljeni komentar se identifikuje preko identifikacionog broja komentara.
Aplikacija u svakoj iteraciji sa sledeće adrese http://kostic.headsgreen.com/uuid.php povlači identifikacioni broj ostavljenog komentara i obavlja automatsko glasanje.

Kako se identifikacioni brojevi komentara ubacuju u bazu sa kojeg php skripta sa ove adrese povlači taj identifikacioni broj ne znam.

Aplikacija je napravljena za automatsko glasanje na Blicu, B92, Kuriru i Novostima.

PROGRAMER 3

Program “Valter”, radi tako što čita jedinstveni ID sa adrese http://kostic.headsgreen.com/uuid.php (adresa trenutno nedostupna), zatim čita podatke sa adrese http://kostic.headsgreen.com/voter.php šaljući na ovu adresu prethodno dobijen ID (verovatno zbog praćenja pokrenutih instanci programa “Valter”)

Gledajući kod programa zaključujem da podaci dobijeni sa pomenute adrese bi trebalo da sadrže linkove koji se pozivaju pri glasanju (pozitivno ili negativno) na komentare na sajtovima sledećih novina:
-Blic
-B92
-Novosti
-Kurir

Potom manipulišući identitet kompjutera na kome se program izvršava(predstavljajući se sajtovima kao jedan od 12 slučajno odabranih browser-a), pozivaju se pomenuti linkovi, glasajući pozitivno ili negativno na komentare.

Ovim se dobija potencijalno onoliko glasova za ili protiv koliko ima kompjuera na kojima je “Valter” pokrenut.

Izgleda da cela ova mašinerija trenutno nije u funkciji, jer na adresi: http://kostic.headsgreen.com/voter.php trenutno nema podataka.

Domen headsgreen.com, na whois servisu je na ime “Milorad Stojković” (http://whois.domaintools.com/headsgreen.com).

PROGRAMER 4

Ukratko, program je “siguran”.

Evo šta radi, ukratko:

1. Prilikom pokretanja ako je u pitanju Windows XP, Vista, 7, ili 8 kopira se u odgovarajuci folder tako da se pokreće prilikom starta sistema (ovo nije moguce iskljuciti drugacije nego brisanjem fajla koji je kopiran) – ako je uključen windows UAC program nema mogućnost potpuno
automatskog kopiranja.

Ako je u pitanju Windows XP program se nalazi: C:\Documents and Settings\All Users\Start Menu\Programs\Startup\Valter.jar

Vista, 7, 8: C:\ProgramData\Microsoft\Windows\Start Menu\Programs\Startup\Valter.jar

2. Pokreće timer koji svakih 10 minuta proverava da li ima novih elemenata za glasanje. (Prvo glasanje pocinje nakon 1 sekunde)

2a. Timer pokrece UUIDIdenifier funkciju koja ili vraca UUID (identifier) koji je sačuvan na računarau ili dobija novi sa http://kostic.headsgreen.com/uuid.php (ako je novi preuzet cuva se u
registry – za to se koristi settings.java)

3. Tray ikona, ako je to moguće, se postavlja.

Dobijanje instrukcija i glasanje: Linkovi za glasanje se dobijaju preko http://kostic.headsgreen.com/voter.php url-a tako sto program otvara link sa dodatnim parametrom koji oznacava UUID koji je dodeljen u prvim koracima. (Checker.java)

Taj URL vraća jednostavan xml sa linkovima do komentara.

Lista komentara za koje je program glasao se čuva u jednostavnoj listi koja nije nigde sačuvana (možda negde na serveru, ali sudeći po kvaliteti koda čisto sumnjam) i ako je program već glasao za komentar preskace ga. (Voter.java)

Sto se tiče samog procesa glasanja, to je jednostavno.

Program nasumicno bira jedan od user-agenta koji obicni browseri koriste, postavlja neke normalne header-e da izgleda kao obicni browser i “otvara” link za glasanje. Jedina razlika je sto za blic.rs ima
funkciju koja vraca session id.

Evo vam jos samo primer odgovora koji je server slao sa voter.php – stranica je trenutno offline.

https://gist.github.com/Nikola-K/b7d7d0f425de8be858e0#file-voter-php-xml

Ima i kvotu, ali proveravanje iste nije implementirano u kodu ovog programa sto vi imate tako da je moguce da komentari dobiju vise glasova nego sto je naglaseno u xml odgovoru ali me ne bi cudilo da postoji dodatna verzija koja i to proverava.

Prilog: Source code programa “Valter”

PROGRAMER 5

Program koji automatski ocenjuje komentare na sajtovima B92, Blic, Kurir i drugim.

Program je namenjen za Windows, Linux i Mac. Oznaka programa je “trayvoter.devlabs.rs”.

U pitanju je grafički Java program koji ostaje pokrenut u pozadini kao ikonica pored sata. Na Windowsu se pri prvom pokretanju dodaje se u programe koji će biti automatski startovani.

Sa stranice http://kostic.headsgreen.com/uuid.php preuzima jedinstvenu identifikaciju koja se trajno čuva u postavkama programa kako bi se pratio dalji učinak.

Dok je pokrenut program na svakih 10 minuta sa stranice http://kostic.headsgreen.com/voter.php preuzima linkove za ocenjivanje komentara na sajtovima novinskih kuća i instrukciju da li treba da se glasa za ili protiv.

Program zatim automatski odrađuje glasanje, lažirajući interakciju sa sajtom (postavlja lažno Referer zaglavlje i bira slučajnu oznaku browsera, tj. User-agent zaglavlje). Za Blic izbegava kontrolu lažnog glasanja tako što postavlja session cookie.

Program je dovoljno pametan da za svaki komentar glasa samo jednom. Quota polje se ne koristi.

Koristi Proxy podešen u Java i sistemskim podešavanjima. Ako se pokrene sa ispravno konfigurisanim Tor softverom, program će menjati IP adresu sa koje glasa.

PROGRAMER 6

Program je napisan u Java programskom jeziku koji dobro poznajem. Program sa drugog linka je isti program samo napravljen za Android telefone.

Ovaj prvi koji sam dekompajlirao je program koji se sam loguje na sajtovima Blic, Novosti i Kurir i tamo automatski glasa ili ostavlja komentare. Međutim, postoje dva dela koda koji su sumnjivi.

Prvi deo koda odnosno programa, se najpre konektuje na nepoznatu web stranicu “http://kostic.headsgreen.com/uuid.php” i odatle učitava neke podatke, tačnije neki univerzalni kod “UUID”, a pritom ko zna jos sta. Stranicu mozete i sami posetiti preko web browsera ali vam se neće nista učitati.

Drugi deo koda uzima “Cookies” odnosno kolačiće koji se koriste prilikom logovanja na neki sajt. Verujem da sami znate o čemu govorim, to je ono kada ne morate da ukucavate username i password da bi se ulogovali na neki sajt. Vrlo je rizično manipulisati time jer onaj koji ima kolacice može se ulogovati na bilo koji sajt za koji kolačići čuvaju podatke o logovanju. PHPSESSID je ID sesije kojom se korisnik preko kolačića loguje na neki sajt.

Prilozi: Checker / MainForm / Settings / UUIDIDentifier / Voter / XML Parser

Zahvaljujemo se svim programerima koji su se odazvali našem pozivu i uložili vreme i trud. 

- See more at: http://www.teleprompter.rs/nalazi-programeri-analizirali-sns-bot-programa-valter.html#sthash.aCeTKROC.dpuf

Pitanja i problemi demokratskog multilateralizma

Govor predsednice Argentine Kristine Kišner u Ujedinjenim Nacijama

Objavljeno 13.10.2014.

Poštovani predsedniče,

drage kolege,

šefovi svih delegacija UN,

Želim da vam se obratim u veoma specifičnom trenutku za ceo svet, kao i za moju zemlju. Počeću razmišljajući o uvodnoj reči generalnog sekretara gospodina Ban Kimuna, kojom je otvorio 69. zasedanje Generalne skupštine. Osvrnuo se na veliki deo problema, tragedija i nesreća koje brinu današnji svet. I verujem, ako se dobro sećam, da su „te turbulencije“, kako je on rekao, „koje drmaju svet“ opasnost po multilateralizam. Iskreno verujem da veliki deo problema sa kojim se svet suočava na ekonomskom i finansijskom polju, kao i na polju terorizma i bezbednosti, moći i teritorijalnog integriteta, rata i mira – da su to sve problemi nastali zbog krajnje suprotnog problema – nedostatka efikasnog, pravog demokratskog multilateralizma.

Zato želim pre svega da (govor) započnem tako što ću se zahvaliti Generalnoj skupštini na odlukama usvojenim rezolucijom 68/304 9. septembra, kojom je većinom, odnosno sa 124 glasa „za“, odlučeno da se formira multilateralna konvencija kojom se stvaraju legalni okviri za restrukturiranje državnih dugova svih zemalja. Zadatak koji nismo rešili, barem otkad prisustvujem sednicama Generalne skupštine od 2003. kao senator a zatim kao predsednica, jeste reorganizacija Saveta bezbednosti UN i MMF.

Pričali smo o iskustvu koje je doživela Republika Argentina, moja zemlja. Danas se usuđujem da u globalnom kontekstu kažem da je Republika Argentina trostruki primer – na finansijsko-privrednom polju, bezbednosnom, kao i na pitanju teritorijalnog integriteta. Što se tiče prvog primera, on se odnosi na ekonomsku i finansijsku krizu koja razara svet od 2008. i počinje da preti zemljama koje se od nje oporavljaju. Te zemlje su održale najveći privredni rast u poslednjoj deceniji. Mislim na krizu od 2008, koju je moja zemlja prošla 2001, kada nije mogla da otplaćuje državni dug. U to vreme Argentinska Republika je napravila dogovor sa multilateralnim organizacijama jer, gospodo, kada duguete 160 odsto BDP, to nije samo krivica onog koji duguje već i onog koji je to dao na zajam.

PROBLEM ARGENTINSKIH DUGOVA

Od završetka diktature 24. marta 1974, kada je Argentina ušla u neoliberalnu fazu, ona je tada predstavljena kao voljeni učenik na svim predsedavanjima MMF, a završila je tako što je toliko nagomilala dug da je kolabirala ne samo na privrednom već i na političkom nivou. Imali smo pet predsednika u jednoj nedelji. Do tada niko nije bio odgovoran za ono što se dešavalo Argentini, preživljavalo se kako se moglo, a predsednik, koji je došao sa 22 odsto glasova, par meseci posle stupanja na dužnost prisustvao je ovoj skupštini i istakao kako je zemlji potreban rast i razvoj kako bi mogla da isplati dugove. I to je rekao u više nego zanimljivoj metafori da „mrtvi ljudi ne mogu plaćati dugove i da treba dozvoliti državama da ožive“ (prekid emitovanja).

onavljam: 160 odsto BDP nije odgovornost samo države dužnika, a mi smo usvojili politiku koja nam je nametnuta. Preuzeli smo odgovornost, ali smo isto tako i zahtevali i očekivali od MMF i drugih kreditora da preuzmu odgovornost za taj dug zato što su nametnuli lihvarskih 14 odsto kamate. I taj čovek koji je preuzeo vođstvo sa 22 odsto glasova, imao je 25 odsto nezaposlenih, 54 odsto siromašnih i 27 odsto onih koji žive u nemaštini, bez zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, bezbednosti. Posle nekog vremena, uz novi model razvoja, ne samo da smo stvorili milione radnih mesta i uveli milione u socijalni i penzioni sistem već smo i proizveli šest tačaka BDP za investiranje, među kojima je obrazovanje. Usmerili smo ogromne količine novce na infrastrukturu, puteve, škole, nuklearne elektrane, hidroelektane, vodovode, gasne i elektro-mreže, koje danas prožimaju celu zemlju. To je bio društveni proces bez presedana, koji je smanjio broj siromašnih i onih u nemaštini na jednu cifru. I to je MMF priznao – da je privredni rast koji je Argentina ostvarila od 2004-2011. treći u celom svetu, samo su nas Kina i Bugarska nadmašile. Danas u regonu Lationske Amerike imamo bolji kvalitet života, veću kupovnu moć radnika i najbolji društveni dohodak.

To smo učinili plaćajući dug koji su drugi stvorili. Zato valja istaći da naše vlade niti su ignorisale dug niti su padale u bankrot. Preuzeli smo inicijativu i plaćali dugove od 2003. do danas. Platili smo više od 190 milijardi dolara. Ponavljam: više od 190 milijardi dolara! Platili smo 92,4 odsto duga u dve rate: prvi put to je 2005. učinio predsednik Kiršner, drugi put 2010. takođe on. Platili smo 92 odsto duga kako bismo ga normalizovali, i kasnije smo u redovnim isplatama vratili ceo dug MMF i ispunili sve obaveze prema njima. Pre par meseci zaključili smo pregovore sa Pariskim klubom poverenika o dugu iz 1956. godine. Kako bih vam opisala situaciju, rećiću da sam tada imala tri godine, a ministar ekonomije moje zemlje, koji je pregovarao o reprogramu ovog duga, tada se nije ni rodio. Ipak, napravili smo dogovor sa 19 ministara finansija iz Evropske unije o reprogramu duga i već smo platili prvu ratu od 642 miliona dolara.

LEŠINARI POD ZAŠTITOM

Ali to nije sve. Trebalo je da rešimo sudske sporove sa CIADI i Svetskom bankom, sporove koje nisu započele naše vlade, već su prethodne vlade, zbog svog delovanja, dovedene pred taj tribunal Svetske banke. I to smo krenuli da rešavamo, baš kao što smo rešili situaciju sa Repsolom, kad smo odlučili da preuzmemo kontrolu nad našim energetskim izvorima i preuzmemo 51 odsto naftne kompanije. I taj smo dug reprogramirali i došli do dogovora. Sve to smo uradili sami, svojim resursima, bez pristupa tržištu kapitala zato što je Argentini zbog bankrota 2001. zabranjen pristup tržištu kapitala. Imajte u vidu taj socijalni oporavak bez presedana.

I zašto sve ovo sada govorim? Tokom 50-tih godina ista stvar se dešavala, ali je postojala razlika? Ona je u tome što smo počeli da radimo od apsolutnog bankrota, od same nule. Počeli smo da ispunjavamo obaveze prema kreditorima, počeli smo da oporavljamo Argentince, postigli rast, uspeli da izađemo iz dugova, i sad smo jedan od najmanjih dužnika na planeti.

O čemu sad hoću da govorim? Sad se pojavljuju tzv lešinarski fondovi. Taj izraz nije izmislio nijedan populistički lider Južne Amerike niti neki afrički vladar iako je i sama Afrika bila žrtva lešinarskih fondova. Jedan od prvih zvaničnika koji je te fondove pomenuo u ovoj skupštini je nekadašnji britanski premijer Gordon Braun 2002. godine, koji je naveo da je nemoralno nametati te fondove zemljama koje se suočavaju sa iskonskim problemima vezanim za nemaštinu, zdravstvo i obrazovanje. I danas se Argentina, uz saučesništvo pravosudnog sistema ove zemlje (SAD: prim. prev.), suočava sa tim lešinarskim fondovima.

Koji su to lešinarski fondovi? Postoji deo dugova koje nismo uspeli da reprogramiramo kada smo to radili 2005. godine. Oni nisu mogli da učestvuju u reprogramu zato što su 2008. kupiljene obveznice. Znate, ti fondovi su se specijalizovali za kupovinu obveznica onih zemalja koje su bankrotirale ili se tek spremaju da to učine da kasnije ne bi išle da potražuju te obveznice, već da bi oni pokretali parnice na svojim sudovima kako bi zgrnuli ogromne profite. Neću se obazirati na te profite jer je njujorško pravosuđe jedan deo koji mu je stigao na pretres prepoznalo kao 1.608 odsto kamatne stope za pet godina u američkim dolarima. Navedite mi, molim vas, kompaniju ili preduzeće koje može da obrne toliki profit u dolarima za samo pet godina. To je razlog za njihovo ime. Oni sad blokiraju isplate svojim poveriocima u Argentini. I zato se radujem što se ova skupština suočila sa ovim problemom, nadajući se da će ove ili sledeće godine graditi primere multilateralizma aktivnog i konstruktivnog sveta u kome će se reprogramirati dugovi kako nijedna zemlja ne bi morala da prolazi kroz ono kroz šta sad prolazi Argentina, kao nacija koja može, voljna je i koja će platiti dug uprkos maltretiranju lešinarskih fondova.

UNIŠTAVANjE EKONOMIJA CELIH ZEMALjA

Lešinarski fondovi šire glasine i klevete širom privrednog i finansijskog sektora, ali i u stanovništvu, destabilizujući tim privredu. To se može okarakterisati kao finansijski i ekonomski terorizam zato što teroristi nisu samo oni koji podmeću bombe. Postoje i ekonomski teroristi, oni koji uništavaju ekonomije zemalja, uzrokujući u njima nemaštinu, glad i jad. Zato odlučno zahtevamo da se ovaj multilateralni sporazum što pre zaključi. Ne samo za Argentinu već i za ostatak sveta, zato što verujemo da će ekonomski i finansijski balans, koje ugrožava socijalna nejednakosti, postati protivotrov za one koji vrbuju mlade ljude. Zato što ti delovi stanovništva gube nadu i nemaju budućnost, oni se se pridružuju ludačkim pohodima, zbog kojih ćemo kasnije žaliti.

Ne radi se samo o tome da gledamo površinu ovih problema, moramo da tražimo razloge koji dovode do njihovog stvaranja. Pričala sam o svojoj zemlji koja je vodeći primer i na poljima terorizma i bezbednosti. Moja zemlja je, uz SAD, je jedina američka država koja je bila žrtva dva teroristička napada. Prvi je bio 1992, kada je izraelska ambasada dignuta u vazduh, i dve godine kasnije, kada je zgrada AMIA, Asocijacije argentinsko-izraelskog prijateljstva, dignuta u vazduh. Ove godine je dvadesetogodišnjica tog napada. Usudiću se da kažem pred ovom skupštinom i članovima porodica žrtava, koje su ovde prisutne, da je vlada predsednika Kiršnera učinila sve kako bi otkrila odgovorne za napad, i to ne samo otvaranjem starih obaveštajnih arhiva već je i formirala vladin tim za istragu. Pošto je 2006. pravosuđe moje zemlje optužilo iranske državljane da su uključeni u napad na AMIA, tražilo je saradnju Islamske Republikom Iran u istrazi. Taj zahtev ponovljen je 2007, dok 2010. Iran konačno nije pristao. Pristali su na bilateralni sastanak, na kome smo zajedno potpisali memorandum o saradnji pravosuđa. Zašto smo to uradili? Kako bi optuženi iranski državljani koji žive u Teheranu mogli da svedoče pred argentinskim sudom.

DANAS PRIJATELjI, SUTRA TERORISTI

Šta se desilo pošto smo potpisali memorandum? Izgledalo je kao da su svi unutrašnji i spoljni demoni oslobođeni. Jevrejske institucije, koje su nas podržavale, odjednom su nam okrenule leđa. Kad je odlučeno da se sprovede memorandum, bili smo optuženi za saučesništvo sa Iranom. Isto se dogodilo kad su lešinarski fondovi lobirali pred američkim Kongresom, tvrdeći da smo mi partneri Islamske Republike, s tim što se Iran tad nije oslovljavao kao „Islamska republika“, već kao „Teroristička država Iran“. Lobirali su i na internetu, gde su moju sliku stavljali pored slike predsednika Ahmadinedžada, kao da smo partneri. A ove nedelje smo saznali da se u Valdorf Astoriji, hotelu-simbolu ovog grada (Njujorka; prim. prev.) održao sastanak šefa Stejt departmenta i njegovog iranskog kolege. Ne kritikujemo to, štaviše, podržavamo sve što podrazumeva dijalog. Ali bismo voleli da pitamo one koji su pljuvali Iran i optuživali ga za terorizam – i to ne pre sto godina, već prošle godine – šta li bi sad rekli?

Šta bi sad rekli o onima koji su stvorili IDIL. Njih su mnogi smatrali borcima za slobodu, koji se bore u Siriji protiv Asadove vlade, a sada su deo IDIL. Mislim da tu leži drugi problem koji se tiče bezbednosti i terorizma. Velike sile olako neprijatelje pretvararaju u prijatelje, a teroriste u borce. Problem je što moramo da shvatimo jednom zauvek da ne možemo koristiti međunarodne odnose i geopolitičke pozicije kako bismo uskladili položaje sila. To kažem iz pozicije borca protiv međunarodnog terorizma.

Evo jedne zanimljivosti. Argentinsko pravosuđe istražuje da li sam navukla bes IDIL na Argentinu zbog dva razloga: svoje bliskosti sa njegovom svetošću papom Franciskom, kao i mojim priznanjem dve država, poput Palestine i Izraela. Zato ponovo tražim od Generalne skupštine da prizna Palestinu kao punopravnu članicu ove institucije. Jer tako ćemo razrešiti nekoliko Gordijevih čvorova; ne jedan, već nekoliko. Počećemo da rešavamo neke od problema na Bliskom Istoku. Priznavanje države Palestine i pravo Izraela da živi unutar svojih granica, kao i da se više nikad ne dozvoli da Palestini doživi neproporcionalnu primenu sile koja je dovela do smrti stotina dece i žena. To osuđujemo, kao što osuđujemo one koji su ispaljivali rakete na Izrael.

Verujemo da u nam je u vremenu ekonomskih lešinara i ratnih huškača potrebno mnogo maslinovih grančica kako bi obezbedili mir i bezbedniji svet. Za to nam treba poštovanje međunarodnog prava i jednakost među onima koji sede ovde. Danas je i predsednik pričao o primeni sile pri ugrožavanju teritorijalnog integriteta neke zemlje. I za to je Argentina primer jer čekamo više od sto godina kako bismo sa Ujedinjenim Kraljevstvom razgovarali o našem suverenitetu nad Malvinskim ostrvima. I niko nije zabrinut; nema veta Saveta bezbednosti zato što Argentina nije članica Saveta bezbednosti niti je zemlja toliko smažna da prekraja granice. I, dok je takva situacija na snazi, dok su glasovi pet stalnih članica bitniji od glasova Obale Slonovače, Gane, Kenije, Egipta, Ugande, Argentine, Bahreina ili Arapskih Emirata, ništa se neće rešiti. Ovde će se samo održavati govori svake godine i ništa se neće rešavati.

PROBLEM UN

Zato sile koje su delegirane u Savetu bezbednosti deluju kao paradoks. Skupština mora da traži dozvolu Saveta da bi primila novog člana. Moramo da oslobodimo skupštinu kao potpuno suverenu, kao i Ujedinjene nacije u kojima će svaki glas biti ravanopravan jer će se tako postići demokratija. Kad demokratija počne da se primenjuje u potpunosti, tad će se nazreti i rešenje. Između pesimizma i optimizma ću uvek izabrati optimizam, ali realni, jer, bez uvida u realnost, ili smo cinični ili naivni.

Ne želim da budem ni naivna ni cinična pred vama. Reći ću vam šta u mojoj zemlji mislimo o tim velikim temama, poput reforme bezbednosnih organizacija ili reforme MMF. Godine 2003. izgledalo je preko potrebno da se reformiše MMF. Sad više niko ne želi da reformiše MMF zato što je izgubio glavnu ulogu u rešavanju ključnih problema. Međutim, šef MMF, kao i bivša šefica Ana Kruger, zahteva regulisanje reprogramiranja državnih dugova. Jer, dok god nemamo međunarodni sporazum koji ratifikuje ova skupština, uvek će negde postojati sudija poput gospodina Grise koji će siromašnoj zemlji naturiti kamatu od koje će ona duboko krvariti. Jer oni žele da osujete reprogramiranje državnih dugova, što želi argentinski narod.

Bila sam u Rimu pre nego što sam došla ovde kako bih razgovarala sa svojim sunarodnikom koji je na poziciji od izuzetnog značaja ne samo religijskog već i moralnog. Želim da vam prenesem poruku mira. Ako ćemo zaista da se borimo protiv terorizma, hajde da radimo za mir, jer se ne borite za mir prizivajući rat. A to je baš ono što oni žele – simetričnu reakciju kako bi igre počele, gde bi uvek bio neki kredit koji bi oni tražili da se vrati. Zato mislim da je bitno odlučno reagovati na ove probleme.

Na kraju želim da kažem da, ako ova skupština povrati svoj mandat i uspostavi međunarodno pravo u mnogim delovima sveta koji nameću pravila drugima, a sami ih ne priznaju, onda ćemo napraviti doprinos miru u borbi protiv terorizma kako bismo našoj deci ostavili svet boljim nego što je sad. Na kraju, želim da podsetim da su prošle godine problemi bili drugačiji, svi su pričali o drugim problemima i bezbednosnim pretnjama. Stvari su se od tada dosta promenile – oni koji su prošle godine bili zli sada i nisu tako loši, a oni je tada trebalo da budu napadnuti sad sarađuju u odstranjivanju IDIL.

KAKO SU NASTALI AL KAIDA I TALIBANI

I sad pitam kako su Al Kaida i Talibani nastali? Odakle im oružje i novac? Moja zemlja ne proizvodi oružje, ko im ga je onda prodao? Zatim su došli oni koji su podržali Arapsko proleće, za koje se ispostavilo da nije baš proleće, već jesen ili čak zima. Ti ljudi su prešli put od boraca za slobodu do monstruma. Sada su se pretvorili u IDIL, monstruma koji seče ljudima grkljane po televizijama. Ljudi se pitaju kako se to dogodilo, a meni ćete oprostiti što više ne verujem nikom.

Sve druge stvari koje se prikazuju na televiziji samo su bajka u poređenju sa onim sa čim se svet suočava. Zato bi trebalo da se zapitamo kako nastaju ti problemi koji su naterali Papu da kaže da živimo u Trećem svetskom ratu. Istina je, Treći svetski rat nije nalik konvencionalnim ratovima koje smo videli u 20. veku. To su manji ratovi u kojem su jedine žrtve civili. I zato ćemo u Savetu bezbednosti postaviti neka pitanja.

Ne pravimo nikakve zaključke, samo imamo pitanja, i postavićemo ih onim zemljama koje imaju više informacije od moje, koje imaju mnogo razvijenije informacione mreže od naših. Biće šteta ako dobijemo hrpu informacija koju nećemo moći da razumemo. Jer morate shvatiti šta se dešava ako želite da napravite konačno rešenje.

Još jednom se zahvaljujem onim 124 zemljama koje su pristale da se usvoji rezolucija 68/304. Svi znamo da je bilo pritisaka da se ne glasa za tu rezoluciju, ali verujem da je primena praktičnog i efikasnog multilateralizma pokazala da nije sve izgubljeno. Sa druge strane, u rukama je svih nas da rešavamo probleme sa kojima se suočavamo.

(za Standard.rs preveo: Andrej Cvijanović)