Ja lično, kao i Michael Hudson, John Perkins i još nekolicina drugih, izveštavali smo o višekratnom pljačkanju naroda od strane zapadnih ekonomskih institucija, pogotovo od velikih njujorških banaka potpomognutih od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Pol Krejg Roberts
Zemlje Trećeg sveta su pljačkane i još uvek se pljačkaju tako što se navode da prihvate planove razvoja elektrifikacije ili nekog drugog sličnog cilja. Naivnim i lakovernim vladama se govori da oni svoje zemlje mogu napraviti bogatim tako što će prihvatiti strane kredite radi primene nekog plana razvoja predočenog od strane Zapada, gde bi rezultat bio taj da se steknu adekvatni poreski prihodi od primenjenog plana razvoja s kojim bi se otplatili krediti.
Ovo se retko, ako ikada, i dešava. Ono što se zaista dešava je to da plan razvoja rezultira da zemlja postane dužnik do samog limita, a i preko njenih deviznih prihoda. Kada se određena zemlja nađe u situaciji da ne ispuni obaveze isplate razvojnog kredita, poverioci onda šalju MMF da prenese zaduženoj vladi da će MMF zaštititi njihovu kreditnu vrednost tako što će joj pozajmiti novac da isplati dug poveriocima. Međutim, u takvim slučajevima se daje i uslov da vlada u pitanju primeni mere odricanja kako bi sama vlada mogla da isplati MMF. Te mere odricanja se svode na smanjenje javnih usluga i zaposlenih u vladinom sektoru, smanjenje penzija i rasprodaja strancima nacionalnih resursa. Novac koji se ovim putem štedi – smanjenje socijalnih izdataka i rasprodaja strancima nacionalnih resursa – se koristi radi isplate duga MMF-u.
Na ovaj način Zapad je, istorijski gledano, pljačkao zemlje Trećeg sveta. Ukoliko predsednik određene zemlje nerado pristaje da uđe u takav aranžman, on se jednostavno podmićuje, i to na isti način kao što je to rađeno sa vladama Grčke, kako bi pristao na pljačkanje države u kojoj glumi da tu državu zaista i predstavlja.
Kada je ova metodologija pljačkanja iscrpljena, Zapad je pokupovao agrarno zemljište i zemljama Trećeg sveta nametnuo politiku odbacivanja samostalnosti u proizvodnji hrane, dozvolivši jednu ili dve žetve godišnje kako bi se podmirili izvozni troškovi. Ovakva politika primorava populacije zemalja Trećeg sveta da postanu zavisne na uvoz hrane sa Zapada. Tipičan rezultat svega ovoga jeste to da se sva zarada od izvoza crpi od strane korumpiranih vlada ili od strane kupaca koji plaćaju malo, dok sami stranci koji prodaju hranu naplaćuju puno. Prema tome, svaka samostalnost se pretvara u dužničku ekonomiju.
Sa čitavim Trećem svetom sada eksploatisanim do maksimalnih granica, Zapad se preokrenuo da pljačka svoje vlastite. Irska je opljačkana, dok je pljačkanje Grčke i Portugala toliko drastično da je veliki broj mladih žena naterano na prostituciju. Međutim, ovo ni malo ne smeta savesti Zapada.
Pre ovog perioda, kada se neka suverena zemlja našla u situaciji da ima više duga nego što ga je mogla i otplatiti, poverioci su morali da prerade dug na nivo koji je zemlja u pitanju mogla da otplati. Međutim, u 21 veku, kao što sam naveo u svojoj knjizi „Neuspeh leser-fer kapitalizma“, ovo tradicionalno pravilo je odbačeno.
Novo pravilo je to da u određenoj zemlji, čak i u zemlji gde je vrh činovničkog aparata prihvatio mito kako bi zemlju zadužio strancima, narod te zemlje mora svoje penzije, zaposlenja i socijalne izdatke smanjivati, a istovremeno vredne nacionalne resurse kao što su gradski vodovodi, luke, nacionalni loto i zaštićena državna zemljišta, kao što su zaštićena grčka ostrva, prodati strancima, koji će onda imati slobodu da dignu cenu usluga. U navedenom slučaju Vlada Grčke se sprečava da preuzme prihode od državnog lotoa i primorava se da proda zaštićeno nacionalno blago stranim preduzetnicima nekretnina.
Ono što se desilo u Grčkoj i Portugalu je sada na delu u Španiji i Italiji. Narod u tim državama je bespomoćan, jer ih njihove vlade ne predstavljaju. Ne samo da su njihove vlade podmićene, već rukovodioci tih istih vlada imaju mozgove koji su ISPRANI sa ubeđenjem da njihove države MORAJU BITI U EVROPSKOJ UNIJI. Ukoliko nisu, njih će istorija da „zaobiđe“. Narodi tih istih država, koji su ugnjetavan i koji pate, su podlegli da im i njihovi mozgovi na isti način budu isprani. Na primer, vlada koja je u Grčkoj izabrana da spreči pljačkanje Grčke je ostala bespomoćna, jer je sam grčki narod, ispiranjem mozga, postao ubeđen da mora ostati u Evropskoj uniji, bez obzira koliko će ga sve to koštati.
Kombinacija propagande, finansijske moći, gluposti i podmićivanja znači da NEMA NADE za evropske narode.
Isto se odnosi i na Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Australiju i Veliku Britaniju. U SAD na desetine miliona američkih građana je tiho prihvatilo nestanak interesnih kamata na njihove ušteđevine tokom poslednjih sedam godina. Umesto da postavljaju pitanja i da demonstriraju, Amerikanci su, bez ikakvog razmišljanja, prihvatili propagandu da njihov opstanak zavisi od nekolicine neprirodnih mega-banaka koje su „previše velike da bi im se smelo dopustiti da propadnu“. Milioni Amerikanaca su ubeđeni da je za njih bolje da crpe svoje ušteđevine nego da propadne jedna korumpirana banka.
Kako bi narod na Zapadu držali u stanju zbunjenosti od prave opasnosti koja ih gleda, narodu je predočeno da se iza svakog drveta, iza svakog pasoša i ispod svakog kreveta nalaze teroristi, i da će svi biti pobijeni ukoliko se neizmerna moć njihove Vlade stavlja pod znak pitanja. Do sada je ova taktika odlično funkcionisala, gde smo imali jednu lažnu obmanu za drugom, potkrepljenim lažnim „terorističkim“ napadima koji služe da spreče bilo kakvu svest da je sve ovo obmana za akumulaciju zarada i bogatstva ka rukama nekolicine ljudi.
Pošto nisu zadovoljni sa vlašću nad „demokratskim narodima“, taj 1% populacije (koji drži Ameriku u šaci) je nastupio sa „Tranz-Atlantskim“ i „Tranz-Pacifičkim“ partnerstvima. Ta partnerstva su navodno „ugovori za slobodnu trgovinu“ od kojih će „svi“ imati „koristi“. Međutim, istina je ta da su detalji ugovora pažljivo i tajno prikriveni, tako da će privatnom biznisu (tj. korporacijama i bankama) biti data KONTROLA nad zakonima suverenih država.
Na primer, obelodanjeno je da će po osnovu odredbi „Tranz-Atlantskog“ partnerstva biti oformljeni PRIVATNI SUDOVI, koji će biti u stanju da imaju ingerenciju nad Državnim zdravstvenim osiguranjem Velike Britanije, i to kako bi se isto sprečilo da ima primat nad privatnim medicinskim osiguranjem (tj. institucijama), a ujedno kako bi postalo meta sudskih odštetnih zahteva od strane privatnih firmi, a bilo bi po potrebi čak i UKINUTO.
Korumpirana Vlada Velike Britanije, koja je pod kontrolom Vašingtonskog vazala David Cameron-a, je blokirala pristup pravnim dokumentima koji razotkrivaju delovanje „Tranz-Atlantskog“ partnerstva nad britanskim Državnim zdravstvenim osiguranjem. Dokaz je sledeći članak na Internetu:
http://www.globalresearch.ca/cameron-desperate-to-stop-scandal-as-secret-plans-to-sell-the-national-health-service-are-discovered/5504306
Za bilo kog građanina bilo koje zapadne države koji je toliko glup ili čiji je mozak do te mere ispran da nije u stanju da „ukapira“ šta se dešava, onda da navedemo da je srž politike „njihove“ vlade taj da se svaki detalj njihovog života preda u ruke privatnim interesima.
U Velikoj Britaniji državna poštanska služba je prodata za nominalnu cenu privatnim interesima koji su politički povezani. U SAD Republikanska stranka, a možda i Demokratska, nameravaju da privatizuju Medicare (državno zdravstveno osiguranje) kao i Social Security (socijalno osiguranje, koje ujedno isplaćuje i državne penzije), i to na isti način kao što su privatizovali mnoge aspekte vojnih snaga kao i kazneno-popravnog sistema (uvedeni su privatni zatvori). Sve javne funkcije su postale meta za privatan profit.
Jedan od razloga za porast troškova vojnog budžeta SAD jeste privatizacija istog (napomena: ova privatizacija je doprinela ne samo da vojni budžet SAD bude najveći na svetu, već je pospešila neviđenu korupciju unutar vojno-industrijskog kompleksa SAD, koji sada diktira oružanim snagama SAD koju tehniku treba da otkupe, bez obzira na kvalitet iste. Ova korupcija je potkopala tehnološki napredak SAD. Kada je Rusija otpočela sa svojim vojnim operacijama u Siriji, i NATO i Pentagon su dovedeni u stanju šoka kvalitetom ruske vojne tehnologije, koja je ili jednaka zapadnoj u efikasnosti, ili čak daleko bolja, kao na primer ruska elektronika i raketni sistemi kao što su S-400.).
Privatizacija američkog kazneno-popravnog sistema (tj. zatvora) je kao rezultat imalo to da je ogroman broj nevinih osoba poslato u zatvor, gde su naterani da rade za firme kao što su Apple Computer, IT services, konfekcijske firme koje proizvode uniforme za oružane snage SAD, kao i za veliki broj drugih privatnih firmi. Zatvorenici se plaćaju i tako nisko, kao 69 centi po satu rada.
Ovo je današnja Amerika. Korumpirana policija. Korumpirana tužilaštva. Korumpirane sudije. Ali, zato imamo maksimalni profit za američki kapitalizam od zatvorskih radnika. Ekonomisti koji zagovaraju slobodno tržište slave privatne zatvore, navodeći da će biti više efikasni. I oni zaista jesu više efikasni tako što kapitalistima dodaju profite zarađenih od radnika robova.
Ovde imamo članak o Britanskom predsedniku Vlade David Cameron-u i njegovom odbijanju obelodavanja podataka o posledicama „Tranz-Atlantskog“ partnerstva na britansko Državno zdravstveno osiguranje:
http://www.theguardian.com/business/2016/jan/26/anger-government-blocks-ttip-legal-documents-nhs-health-service
Britanske novine Guardian, koje često moraju da pružaju usluge „prostituke“ kako bi se koliko-toliko održavale na neki nivo „nezavisnosti“, opisuje ljutnju koju narod u Britaniji oseća prema velu tajnosti Vlade oko jednog pitanja koje je fundamentalno za zdravstvenu dobrobit naroda Britanije. I pored toga, Britanci nastavljaju da glasaju za političke stranke koje su izdale britanski narod.
Uzduž Evrope, korumpirane i vašingtonski kontrolisane vlade su dezavuisale narod i njihovu rasprodaju od strane „njihovih“ vlada tako što im se pažnja usmerava na imigrante, čije prisustvo je posledica sprovođenja interesa Vašingtona od strane evropskih vlada, a ne i interesa za svoje, evropske narode.
Nešto strašno se desilo inteligenciji i oštroumnosti narodu na Zapadu, koji više nije u stanju da razume mahinacije „svojih“ vlada.
Princip odgovornosti vlada je za Zapad nešto što se sada samo može naći u istoriji. NIŠTA OSIM PADOVA I KOLAPSA NE OČEKUJE CIVILIZACIJU ZAPADA.
Napomena:
Dr Paul Craig Roberts je bivši ministar finansija SAD. U svetu uživa veliki ugled kao politički analitičar, finansijski stručnjak, a ujedno i kao moralni lik. Za bivšeg visokog činovnika SAD, pokazuje retku iskrenost. Javno je upozorio Vladu Ruske Federacije da spreči delovanje takozvanih nevladinih organizacija, jer su paravani za zapadne obaveštajne službe čiji je cilj razbijanje Rusije, i to kroz novu revoluciju, gde bi se ovog puta umesto komunizma Rusiji nametnula „demokratija“ koja odgovara Zapadu.
Dr Roberts potvrđuje navode američkog političkog ekonomiste Lyndon LaRouche-a da je cilj Anglo-Saksonskih bankara razbijanje Rusije radi pljačke Sibira i Kaspijskog regiona, a u cilju spašavanja i dolara i evra. Puč u Kijevu februara meseca 2014. je dokaz tome.
Sam puč je izveden od strane NATO i EU, gde je cilj bio da se Ukrajina uvede u NATO i EU i da posluži kao odskočna daska za razbijanje Rusije. Međutim, planovi Zapada se nisu odvijali onako kako su i zamišljeni. Jedan od ciljeva puča je bilo preuzimanje ruske pomorske baze u Sevastopolju od strane NATO. Za tu operaciju NATO je na Krim poslao svoje najbolje specijalce, koji su zajedno sa ukrajinskim, trebali da okupiraju pomorsku bazu. Na ovaj potez Zapada reagovao je Putin, koji je na Krim poslao svoje Specnaz (specijalce), koji su na užas Štaba NATO-a u Brislu potpuno okružili i doveli pred uništenjem specijalce NATO-a, kojima je naknadno dopušteno da se povuku sa Krima. Nijedan metak nije ispaljen. Zapadna sredstva informisanja su o svemu ćutala.
Drugi šok za Zapad je bila ruska intervencija u Siriji, koju nisu očekivali, niti vrhunski profesionalizam ruske avijacije, a kamoli tehnike, a za neku nisu ni znali da postoji, kao za rusku elektroniku, koja je u stanju da na određenoj površini blokira rad američkih satelita, radara, kao i brodskih sonara, što je rusku bazu u Latakiji napravilo, za NATO, bukvalno nevidljivom.
Trenutno situacija je ta da NATO analizira novonastalu, neočekivanu situaciju, uz konstataciju da se ruske oružane snage i njihova tehnika ne mogu pobediti. Šta više, u izvršenim borbenim simulacijama, pokazalo se da bi NATO u konvencionalnom sukobu doživeo poraz.
Rezultat toga je primena subverzivnog delovanja na Evropu, kako bi se još više oslabio suverenitet država u Evropskoj uniji, ojačala uloga Brisela, a ujedno sprečio rusko-nemački politički i ekonomski savez. Moralo se, takođe, sprečiti da Nemačka napusti i EU i NATO, nešto što američki doktor statistike, Jim Willie, i predviđa, i što bi onda u Evropi započelo lančanu reakciju.
Otpočelo se sa invazijom Evrope od strane lažnih „izbeglica“ i „migranata“ sa Bliskog Istoka, Azije i Afrike, a zapravo nezaposlenih iz tih regiona, gde se tokom poslednjih 100 godina populacija uvećala za 10 puta.
Anglo-Saksonci su za ovo subverzivno delovanje protiv Evrope upotrebili usluge Turske i Saudijske Arabije, kojima je to išlo u interes, jer obe države vode muslimanski fundamentalisti. Turska i dalje ima za cilj obnovu Otomanskog carstva, a Saudijska Arabija islamizaciju Evrope.
Logistička podrška lažnim „azilantima“ je data od Turske koja, zajedno sa ISIS, izdaje lažne putne isprave i pismena uputstva o prolazu preko Balkana do odredišta u Zapadnoj Evropi, prvenstveno Nemačkoj, dok Saudijska Arabija daje finansijsku podršku.
Prema proceni Vlade Savezne Republike Nemačke, u Evropu se do 2020. godine može očekivati dodatnih 10 miliona lažnih „azilanata“, dok prema procenama nezavisnih analitičara čak 960 miliona, što je nezavisne analitičare navelo na zaključak da bi u tom slučaju Evropa bila vraćena nazad u polu-divljaštvo ranog srednjeg veka, dok bi matična evropska populacija bila izložena genocidu.
Krajem januara 2016. godine načelnik Štaba Vojske Švedske, general Anders Brännström, je pripadnicima Vojske, kao i Vladi Švedske, izdao interni memorandum, u kojem je upozorio da u narednih nekoliko godina Evropa može da doživi Treći svetski rat, ne toliko zbog ruske „opasnosti“, koliko od priliva „izbeglica“ i finansijsko-ekonomske nestabilnosti.
Tokom zasedanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu od 20-23. januara 2016, izneto je upozorenje da ukoliko se kriza sa „izbeglicama“ ne reši tokom narednih 6-8 nedelja, da Evropskoj uniji preti raspad, tim više što se od marta meseca 2016. očekuje drugi talas priliva izbeglica u Evropu.
Naše „evropejce“ bi želeo da podsetim da je tokom 2015. godine Centralna banka Evropske unije otpočela sa štampanjem dodatnih 1,1 bilion evra bez pokrića, dok Centralna banka SAD i dalje nastavlja sa štampanjem dolara bez pokrića, s time što sada ni nezavisni analitičari nisu sigurni koliko ona zaista štampa. Međutim, zaključak analitičara je taj da 2016. godine može lako da bude odlučujuća za opstanak i dolara i evra. Više nije pitanje da li će evro i dolar da opstanu, već kada će da propadnu.
Za Vidovdan preveo Branko Filipović
Izvor: The Unz Review
