Milan Kangrga: ŠVERCERI VLASTITOG ŽIVOTA

Plemenski čovjek je naivno, fino zaštićen od svake odgovornosti jer je odgovoran samo hrvatstvu ili srpstvu. Znači, ako ubije drugoga – ko nije njegove nacije – onda je napravio svoje veliko djelo, onda je vitez, heroj, pravi sin svoga roda… Ne možete Norcu ili Gotovini reći da to što su radili nije moralno, to je nonsens. Ne samo da ispadate naivni, već je nedopustivo da ne vidite da idete mimo. Naše cjelokupno tlo je toliko „nevino“ u plemensko-rodovskom načinu života, koji ne smatram historijskim, a još manje povijesnim – tu pravim razliku, da moralni moment ne može doći do izražaja. Moral podrazumjeva samorefleksiju, samokritiku, razmišljanje, i odnosi se samo na pojedince. U pravu sam osoba – kako kaže Hegel – a u moralu sam subjekt kao samosvjesno biće koje samo odgovara za ono što čini.
Korov i drač rastu pod svim okolnostima, a vrtna ruža mora se uzgajati. Čovjek je krhko biće koje treba postajati. Životinja je savršena, a ako Bog postoji – i on je savršen. Jedini je čovjek ograničeno konačno biće. Jedino biće koje mora, ne postati nego postajati to što jeste po pojmu – kako bi Hegel rekao. To mu je veliki zadatak, cjeli život mu je to. Cijela filozofija je u tome sadržana. Možete biti prvoklasno biće, raditi sjajno, i napraviti jedan užasan kiks koji demantira sve što ste dotad radili. To je neprekidna borba. Ako čovjek, doslovno, ne radi na sebi samome – to sam nazvao obrazovanjem i oplemenjivanjem – onda nikad neće postati čovjekom.
Primitivac ne cijeni sebe, zato ni drugoga ne cijeni. Zna kakav je, pa misli i za druge da su takvi. Ako je na–rođen onda je član naroda, pa će biti dobar Srbin, Hrvat… Najbolji Njemci su SS–ovci, oni su na–rođeni. To im je dovoljno, na to se pozivaju. To znači da su se srozali, da im je dovoljno da su se izlegli…
Rat na ovom području vodio se doslovno za najgrublje finasijske interese. Nije se radilo samo o pitanju vlasti, mada i toga ima. Milošević, Tuđman, svi koji su u tome učestvovali, to su izluđeni polutani. Tuđman – ljudi uopće ne znaju ko je taj čovjek – to je sirovina, strahota jedna. Najprije je sebi sve omogućio, pa onda onima oko sebe. Imaju milijardu maraka vani, cijela familija. A znate li koliko je ova ustaška banda vani iznesla, opljačkala? Dvadeset milijardi maraka! Taj podatak ćete dobiti od vanjskih banaka, od Amerikanaca. I sad im to nije dosta, hoće ponovo i vlast. A i dobiće je, zaslugom Račana.
Definirao sam Tuđmana kao elementarnu nepogodu, a Račan je katastrofa Hrvatske. Sve je pustio, ništa nije napravio. Sve ih je trebao pohapsiti, lopove koji su mu sad pod prozorom, ne iz revanšizma, nego na bazi onoga što se zna – zbog pljačke. Bunkerirali su razgovore Tuđmana, a sve je tamo rečeno. Trebalo je obezglaviti tu bandu – pedesetak ljudi, to su svi očekivali, a drugi bi se sami međusobno pozatvarali. Vođe je trebalo pohapsiti – to je pravna edukacija. Pogledajte Kutlu, 176 poduzeća je imao. Dajte ja da ga ispitam, za petnaest minuta ću dobiti sve od njega. Postavio bih mu pitanje: Gospodine, hoćete li mi najprije reći odakle ste došli do 176 poduzeća? Ništa drugo. Ili šofer, rojs, postane general jer je ubica. Svi su sada milioneri. Otkuda? Gledamo Njujorške plavce: Sipovic, kad mu netko traži advokata – dum! Za petnaest minuta od Pašalića dobim sve. I to ga ne bih lično tukao, nego dva policajca. Šta tu on meni priča?

—————-

Jugoslovensku pak tragediju uzrokovao je pritom još i nedovršeni svetski rat, pa su ustaše u Hrvatskoj na čelu s Tuđmanom a velikosrpska četnička ideologija na čelu s Miloševićem (bolje reći s velikosrpskom inteligencijom na čelu!) s druge strane upravo težile za ratnim obračunom, pa je sve završilo u najstrašnijem krvoproliću. Na delu su bile dve sukobljene profašističke struje, a to mora odvesti u najstrašniju katastrofu. I to je bio rezultat čije ćemo posledice na ovim prostorima osećati najmanje još jedno stoleće. A ono bitno pri svemu tome ostaje: Mi živimo na jednom užasno zaostalom tlu, u svakom pogledu, pa ništa dobra ne možemo tu očekivati!
Ne znam da li se možemo složiti s onom Njegoševom (na vlastitu iskustvu stečenom i zapravo duboko rezignirajućom) “sentencom” – “Pučina je stoka jedna grdna!”, ali ostaju da se konstatiraju kao svojevrsne “činjenice”: 1. Masa je podložna (baš kao masa, da se razumemo!) opčinjenosti velikih majstora propagande svih vrsta (vidite koliku moć ima obična televizija svojim “finim” ideološkim podvalama i indoktrinacijama sa ove naše “demokratske” HDZ-HTV!) pa je npr. Hitler kao najočevidniji ludak imao snažnog uticaja na nemačke (i ne samo nemačke) mase. Valja, dakako, svagda imati na umu i određenu društveno-političku, a naročito ekonomsku situaciju, koja je kao takva bremenita – fašizacijom.
A što se tiče drugog momenta ovde: Možda ipak malo preterujete ovime: “Intelektualna elita”, ako je reč o toj “čuvenoj” hrvatskoj inteligenciji (ovde hotimice pravim tu bitnu razliku: Hrvatska je imala inteligencije, bar donekle, to su oni “školovani” (narod kaže “učevni”), ali vrlo malo intelektualaca. Evo Vam lapidarnog odgovora: Intelektualac koji ćuti o pitanjima od opšteg interesa, nije – intelektualac. I to je to. Ne moram o tome kazati ništa više!

(Odlomci iz knjiga i intervjua)

 KLJUČNE KOSTI.

 *****

Milan Kangrga (Zagreb, 1. svibnja 1923. - Zagreb, 25. travnja 2008.), hrvatski filozof srpskog porijekla, koji je pripadao tzv. Praxis školi.