Borba sa korupcijom kao vrata za novi život

Objavljeno: 1. Avgust 2016.

Srbija

Srbiji predstoji period prelaska iz jednog istorijskog kvaliteta u drugi. Ako je uoči pristupanja Evropskoj uniji ona predstavlja tradicionalno društvo sa hrišćanskim pojmovima o čestitosti i ugledu, to će ispunjenje tačke 23 pregovora o pristupanju u EU, to radikalno promeniti.

Ne shvatam – uzvratiće svaki čitalac koji pozdravlja sistem mera koje sprečavaju korupciju u društvu – dobro je da naši činovnici ubuduće budu polagali račune ne samo za sopstvene prihode, nego i za prihode rodbine po prvoj liniji srodstva. To jest, o prihodima cele porodice. Pored toga, u Srbiji će se pojaviti ombdusman koji će kontrolisati poredak u toj oblasti. I samo treba da se neki političar pojavi u Skupštini u odelu marke Brioni i ombdusman će odmah početi dreku: zbog čega muškarac nosi odelo koji vredi koliko njegovih pet mesečnih plata?!

Šta tek reći o privatizaciji bivše narodne imovine koja nije uvek prolazila glatko. Sada će učesnici privatizacije morati da se fiktivno razvode od svojih supruga, da bi veći deo nepropisno stečene imovine otpao na njihova krhka pleća.

Ali nismo hteli pričati o tome. Borba sa korupcijom u demokratskom društvu predstavlja svetinju i nisu uzalud u najnaprednijim zemljama EU po tom pitanju dostigli vrhunske rezultate. U tom smislu da svako mora da plati porez, ukoliko, naravno, nema račun u of-šor zonama.

U Srbiji će se takođe poboljšavati situacija sa porezima čak i za one koji ne mogu da plate porez. Poredak je poredak. Mi govorimo o tome da je korupcija glavni element tršišne ekonomije i zovu je kamatnom stopom. Taj jednostavni pristup, osmišljen od strane pametnih neradnika u osvit čovečanstva i predstavlja glavni element raspadanja čoveka (korupcija u prevodu sa latinskog znači raspadanje). Kamatna stopa legalizuje parazita kao korisnog činioca društva. Ta društva u kojima je on uzdignut u osnovni životni zakon, postaje korumpirano u svojoj unutrašnjoj suštini. Ta društva beskonačno porađaju nezakonje, nasilje i raspadanje. Istina, sve je to oformljeno po nekim pravilima. Hrišćani znaju da Pravoslavna Crkva do dan danas ne priznaje kamatnu stopu, za razliku od rimokatoličke. Zato što ishodi iz njenog, po hrišćanstvo pogubnog morala.

Kamatnu stopu ne priznaju ni islamske države i ona nije postojala u sistemu realnog socijalizma. Relativno čist moral u srpskom društvu uslovljen je tim okolnostima što mu je socijalistički sitem privređivanja odgovarao u svom duhovnom oformljenju. A sada počinje oformljenje potpuno drugačijeg duhovnog sistema, koji iza spoljašnje uljudnosti ekonomskih odnosa skriva princip prevare i pljačke.

Priznajem, meni kao čoveku koji je odrastao u socijalizmu, veoma je teško podizati bankarske kredite pod visokim kamatnim stopama. Ne zato što mi je žao novca. Nego zato što će mi neko sesti za vrat i sa zadovoljstvom koristiti moju radnu snagu u sebične svrhe. Samo zbog toga što se napravio pametan i postao vlasnik kamatnih stopa. A ja sam se napravio pametan da postanem njegov rob.

Mislim da mnogi srpski građani takođe imaju taj osećaj. No, sada ih treba navikavati na to da se najveće dostignuće tržišnog društva i ogleda u tome da se jedni vozaju, dok drugi pešače.

No, verujte da odela marke Brioni, koja vrede pet mesečnih plata, neće nigde otići od svojih vlasnika.

Dmitrij Sedov

Banjalučka obnova i izgradnja - čudo neviđeno osim još u Srbiji

Sveti Kastel, vrijedniji od Hirošime i Nagasakija zajedno

Piše: Ernest Bučinski

Veličina slova:  

Izvor: radiosarajevo.ba

Vrijedi naš kamen i više od par miliona kermića, Japanac, nemoj se zavaravat. Nije ovo daleki istok, nit' je truli zapad, ovo je sveta Serbska zemlja i kamen koji imaju svoju svetu cijenu. A ako ne vjeruješ pogledaj u fiskalni račun, vidjećeš da par kubika kamena Serbskoga vrijedi više no cijela Hirošima i pola Nagasakija
Hodam ti ja danas ovim našim velelepnim obnovljenim dijelom tvrđave Kastel i mislim se, da mi je nahvatat nekog Japanca (za kojeg se zna da je domaćin i praktičan čo'jek),  pa ga priupitat: ''Gosn' Japanac, šta biste Vi uradili s 10 miliona kermića, majku mu, bil' znali odradit ovako kompleksan po'so?''
Japanac bi se, zasigusno, našao u čudu, gledajući (mene) ponosnog banjalučkog deliju, i u sebi bi pomislio: ''Majmunčino, pa mi smo za te pare obnovili Hirošimu i pola Nagasakija!''
Naravno da bi, jer oni nemaju našu štedljivu gradsku vlast koja zna s parama. Kilo kamenja ovdje vrijedi više no kilo zlata, starac. Mora se poštovat rodna gruda, zemlja i kamenje, nije to za zajebancije. Jebo par miliona, šta su milioni u zamjenu za deseti dio uređene gradske tvrđave Kastel, star par hiljada godina. A kad se odradi i ostatak, tek će se onda znati koliko naš kamen i zemlja vrijede – milijarde, druškane moj.

Izvor: www.bljesak.net

Važno je da se otkrila malecka tabla na kojoj jasno piše ko je donirao radove. Jes' da nismo u EU, ali EU je donirala većinu poslova naših domaćih neimara, pa ti vidi koliko bi ista ta EU donirala da je kojim slučajem kukavna RS sastavni dio tog društvenoga uređenja.

Vrijedi naš kamen i više od par miliona kermića, Japanac, nemoj se zavaravat. Nije ovo daleki istok, nit' je truli zapad, ovo je sveta Serbska zemlja i kamen koji imaju svoju svetu cijenu. A ako ne vjeruješ pogledaj u fiskalni račun, vidjećeš da par kubika kamena Serbskoga vrijedi više no cijela Hirošima i pola Nagasakija. 
Uostalom, našu zemlju ne donira samo EU. Popni se gore na tvrđavu, vidjećeš minaret Ferhat-pašine džamije, njen kamen je finansirao sa ništa manje miliona, lično i personalno turski predsjednik Erdogan. Jer zna Erdogan na šta pare treba trošit u kokuzna vremena. A koliko bi Erdogan dao za kilo japanske prašine, priupitaj se sam kad budeš mjerio vrijednost jadne japanske u odnosu sa svetom Serbo-bošnjačkom zemljom.
Ovo je multietnička zemlja, nema ti kod nas zajebancije - a multietnički kamen ima svoju cijenu! Cijena našeg kamena i svete zemlje krvlju se mjeri, a krv je, ipak, vrijednija od zlata.

Izvor: radiosarajevo.ba

I zato, Japanac, kad ti bude na pamet palo da uzmeš neki turistički aranžman koji obuhvata i hodanje našim svetim kamenom i zemljom, nemoj na pamet da padne pa da u Kastel kročiš, a da svoje noge našom svetom vodom iz Vrbasa, svetije od rijeke od Ganga, ne opereš. Jer ovo je zemlja svetija od jerusalemske. Mi imamo fiskalni račun lično od EU izdat, koji dokazuje da je kamen naš skuplji od kamena Zida plača.

I ne zaboravi, Japanac, da i fotoaparate, koje vazda nosaš, u našim svetim crkvama i džamijama ne opajaš. Blic ti u protivnom neće svetim bljeskom blickat, pa će ti fotke našeg Kastela svetog u mutnom nesvetom odbljesku nezabilježene ostat'.
Amin.

Ilija Zirdum shared Blanka Gonzi's post.

Blanka Gonzi

March 11 at 10:56pm · 

Milenović: Patriote su brutalno opljačkale Srbiju tokom sankcija

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović izjavila je da je Srbija tokom devedesetih godina prošlog veka, u vreme kada je bila pod sankcijama Ujediinjenih nacija, “brutalno opljačkana pod velom patriotske brige” za narod.

“Srbija je brutalno opljačkana: penzioni fond, zdravstveni fond, čitav budžet Srbije je brutalno opljačkan i iznešen na Kipar pod velom patriotske brige za sve nas tokom sankcija. Ta istina, nažalost, nije uspela da dobije sudski epilog”, kazala je Miroslava Milenović za portal Magločistač.

Dodala je da je njen najveći poraz u karijeri to što istraga o kiparskom novcu nikad nije izašla na svetlost dana.

“Ja sam mnogo godina potrošila na taj slučaj, moj je poraz jer nisam uspela dovoljno da animiram tužilaštvo. Mnogi moji prijatelji će reći zašto bi to bio moj lični poraz, ali ja nekako mislim da ako profajler, forenzični računovođa, nije uspeo animirati tužioca, verovatno neka greška ima i u njemu”, ocenila je Miroslava Milenović.

Prema njenim rečima, kapaciteti policije u Srbiji za istraživanje finansijskih pronevera su sve bolji i bolji, i na tome bi Srbiji mogle da pozavide i mnoge evropske zemlje, ali je problem u nedostatku političke volje.

“Naša policija je na zavidnom nivou znanja, spremna je, a to što se njeni kapaciteti ne ostvaruju u praksi, razloge treba tražiti u političkim razračunavanjima i u tome što se policija guši u nekim političkim aferama i nekompetentnom vođstvu”, kazala je Miroslava Milenović.

Ocenila je da Srbija ima “jedno potpuno rastureno i neefikasno” pravosuđe koje jednostavno nije sposobno da procesuira krivična dela.

Prema njenim rečima, sistemska korupcija je ona koja razara društvo, i zato borba protiv korupcije mora da ide odozgo, od najviših državnih činovnika i funkcionera.

Ocenila je da je borba protiv korupcije u Srbiji samo deklarativna.

“Premijer i vladajuća politička elita su došli na vlast na krilima 24 predmeta Verice Barać i Saveta za borbu protiv korupcije, međutim, na kraju smo samo dobili ignorisanje i bespoštednu borbu protiv Saveta za borbu protiv korupcije i njegovih članova, dok 24 predmeta nisu završena”, navela je Miroslava Milenović.

Založila se za donošenja zakona o poreklu imovine i krivičnog dela neosnovanog bogaćenja.

“Mi jedanput moramo da podvučemo tu crtu i da krenemo od nule, da znamo da će ovu Srbiju izvući bogati pojedinci, ali pojedinci u privatnom sektoru koji su svoje bogatstvo zaradili na pošten način, a ne da imamo samo žrtve tranzicije i one koji su prelili državnu imovinu u svoje džepove”, kazala je Miroslava Milenović.

(Autonomija)

MudreMisli

Prokop - u Hong Kongu i Beogradu, autori SNS kadrovi, stručnjaci za projektovanje Beograda na vodi

BiH iskustva

INTERVJU

PROF. ZLATAN BEGIĆ

BUKA intervju: Nije nas pljačkao Al Kapone, nas su opljačkale seoske barabe

Piše: Buka intervju / Objavljeno: 04.03.2016. u 11:51h

„Dokazi pljačke koji su ostali se mogu prikriti jedino novim ratom i toga se trebamo čuvati. Nemojte misliti da bi se iko od njih libio i promišljao i jedne sekunde da nas gurne u novi sukob. Pripucamo godinu-dvije, padnu mrtve glave i onda ide reset sistema, sve nanovo. Kao što bi rekli, ko je jamio jamio, dokaza više nema, doviđenja i prijatno“ kaže za BUKU Zlatan Begić ugledni profesor Ustavnog prava sa Univerziteta u Tuzli

U intervjuu za BUKU profesor Begić govori o višedecenijskoj pljački naroda i države, kršenju ustava i zakona, otimanju radničkih prava, te prijateljstvu nacionalnih političara.


Gospodine Begić, prošle godine i u RS i u FBiH su ekspresno doneseni zakoni o radu koji su izazvali mnogo polemike. Jedan od njih, onaj u Federaciji je već oboren od strane Ustavnog suda, dok je u RS zatražena ocijena ustavnosti. Mogu li onda ovakvi zakoni biti kredibilni i legitimni?

Njima fali kvalitet legitimiteta. Jer na prvom mjestu, ti zakoni su doneseni po hitnom postupku. Kada je riječ o FBiH, zakoni se mogu donositi po hitnom postupku samo ukoliko je to neophodno da bi se otklonila neka opasnost, odnosno kada nemate vremena da prolazite neki redovni parlamenatrni postupak. Međutim, dešava se da je izuzetak postao pravilo i niz zakona se donosi po hitnom postupku, što je direkto kršenje poslovnika domova parlamenta FBiH i ne treba podsjećati da su odredbe poslovnika svojevrsna nadogradnja samog ustava FBiH što predstavlja ujedno kršenje Ustava FBiH. 

Ko uopšte vrši to kršenje najvišeg pravnog akta?
Pa oni koji su prvi pozvani i čija je obaveza da prvi poštivaju najviši akt u skladu sa kojim su izabrani. Imamo šizofrenu situaciju da oni koji bi trebali da štite ustav FBiH, samim tim i BiH, na najgrublji način u fazi zakonodavne aktivnosti se pojavljuju kao akteri koji krše najviši pravni akt koji važi na teritoriji FBiH. Našim političkim elitama je bilo važno i bitno da Zakon o radu donesu na način koji je suprortan ustavnim odredbama i time dodatno ograniče i minimiziraju položaj radnika u ovoj zemlji. Iz ovoga ništa ne može dobro proizaći i to dovoljno govori o trenutnim aktivnostima koje provodi vlast u BiH.

Kada govorimo o zakonima o radu, i u RS je on donesen po hitnom postupku. Da li to znači da se ovo što ste govorili možće prenijeti i na ovaj dio BiH? 
Apsolutno, pa vidite u Republici Srpskoj imamo političke elite na vlasti koje se zaklinju u RS, a pri tome svakodnevno narušavaju Ustav RS. Vi ako poštivate državu vi morate poštovati njen ustav, tako i ako poštivate entitete i njihovu poziciju, onda morate na prvom mjestu poštovati ustavne akte tih jedinica. Na kraju krajeva, to nije stvar dobre volje već stvar pravne obaveze i nemojmo zaboraviti da u ovoj zemlji kršenje najvišeg ustavnog akta koje se provodilo zaobilaženjem zakonodavne procedure pri donošenju zakona o radu predstavlja krivično djelo. Pitanje je samo vremena kada će nadležna tužilaštva podnijeti određene postupke protiv onih koji su odgovorni za takvo kršenje poslovničkih procedura, a time i ustava FBiH i RS i BiH.

A zašto niko ne odgovara, je li ustav neobavezujuć za političke elite?

Radi se o tome da oni imaju apsolutnu kontrolu nad onim što je entitetsko pravosuđe. Simptomatično je da se nigdje ne može pronaći da je neko od tih političkih elita usmjerio svoju oštricu prema entitetskim sudovima i tužilaštvima, jer su oni pod kontrolom svakoga ko obnaša vlast. Tako smo mi podmetnuli jedan sistem koji bi trebao da garantuje nezavisnost pravosuđa, međutim nosioci pravosudnih funkcija dobrovoljno se nude svakome ko je na vlasti i ne rade ništa da bi zaveli ono što se u savremenom svijetu zove princip vladavine prava i pravne države. Vidjećete da je oštrica udara političkih elita, i u FBiH i u RS, usmjerena prema Sudu i Tužilaštvu BiH zbog toga što ih svako po malo, ali niko u cijelosti ne kontroliše. Pa onaj nekontrolisani dio može ponekad proizvesti probleme onome ko jednostavno nema kontrolu nad njima. 

Da se vratimo na zakon o radu. Interesuje me koliko su obuhvaćena prava samih radnika u ovim zakonima, jer u sindikatima širom BiH tvrde da je radnik postao rob ovog društva. Koliko ima istine u tome?

Pokušaću da kratko odgovorim na ovo, iako je problematika obimna. Zakon o radu je okvir koji treba dalje da se popunjava kroz kolektivne ugovore. Cilj je bio da se van snage stave kolektivni ugovori i onda dobijate jedan vakum gdje ne postoji nikakva pravna regulativa koja bi regulisala ključna pitanja iz radno-pravnog odnosa u različitim oblastima. U takvoj jednoj situaciji, ako ne dođe do sklapanja kolektivnog ugovora odlučivanje pada na poslodavca, koji  svojim odlukama treba da popuni jednu pravnu prazninu koja je nastala. Problem je u takvom stanju stvari da radnik više ne bi imao pravo na zaštitu i ne bi mogao ni da tuži poslodavca, jer nema pravno pravilo koje je na snazi na koje bi se on pozvao u funkciji zaštite. 

Pa, kako to riješiti, odnosno odakle početi?

U ovoj državi je cijeli svijet identificirao šta je to problem koji treba rješavati, a na prvom mjestu je politička korpcija na najvišim vrhovima vlasti. Niko od relevantnih pa i međunarodnih subjekata nije konstatovao da radnici u BiH imaju prevelika prava i da su ona smetnja za napredak BiH prema evropskim integracijama. Umjesto da je aktuelna vlast krenula na suzbijanje onoga što doista predstavlja problem, a to je sistemska politička korupcija u najvišim vrhovima, zatim zaplijena nezakonito stečene imovine, procesuiranje ljudi koji su zloupotrijebili svoje funkcije, koji su se nezakonito obogatili, koji su učestvovali u pljačkaškoj privatizaciji, koji su aktima izvršne vlasti kršili zakone, a zakonima ustave, mi se bavimo onim što uopšte ne bi trebalo da predstavlja problem vlasti. Jednostavno, radnici nemaju nikakva prava i oni bi trebali dobiti ona prva koja su imali, ali ne. Oni žele još više ograničiti prava radnika stvoriti pravne praznine i tako ulogu radika unutar društva svesti na minimum.

Zašto se onda ne riješavaju glavni problemi koje ste upravo pomenuli?

Pa ja mislim da je to svima nama jasno. Ukoliko bismo mi krenuli da riješavamo u ovoj zemlji ono što su stavrni problemi prvo bi oni koji danas obnašaju vlast i donose odluke i zakone koje su suprotne ustavima došli na udar takve jedne oštrice, zajedno sa svojom imovinom. Zbog toga se, malo i lucidno, sa njihove strane fokus pomjera na ono što je zakon o radu. Umjesto da osiguraju uvođenje radnika u prava oni se bave donošenjem novog zakona čime dodatno ograničavaju prava radnika nastavljajući da ignorišu da ljudi već imaju stečena prava po osnovu starog zakona i da nisu uspjeli da im omoguće stečena prva. Ukoliko bismo krenuli u rješavanje sistemske korupcije i pljačkaške privatizacije, kršenja ustava i slično, onda bi na udar došle naše vođe sve sa svojom klijentelom koju su instalirali unutar institucija i koji svi zajedno upravljaju našim životima.
 

Ipak, kad god neko pokuša ovo da kaže, sve vlade u BiH daju odgovore kako prate razvijene evropske zemlje.

Ma to nije istina. Prvo u razvijenim evropskim zemljama ne može se radniku neisplatiti pet godina platu, a da država to mirno gleda. Ukoliko naši vlastodržci žele da prate razvijene evropske zemlje onda oni moraju da pohapse sve poslodavce koji radnicima u posljednjeih 20 godina nisu isplaćivali plaće. Moraju da zaplijene njihovu privatnu imovinu, osiguraju namirenje tih ljudi koji su besplatno radili dok su se oni bogatili. Tek tad možemo govoriti o praćenju prakse savremenih evropskih zemalja. To je čista zamjena teza. U vrhu vlasti mi imamo ljude koji bi se, kada bi se prioriteti poredali na ovaj način i kada bi mi konsekventno i dosljedno slijedili praksu evropskih zemalja, prvi našli na udaru pravne države. Čujte im priče, slijedimo ovu praksu kada je u pitanju zakon o radu, a ne kad treba zatvoriti one koje žive na tuđem radu i neizvršavaju svoje obaveze i prema radnicima i prema državi. Pored toga BiH posjeduje mnoge konvencije iz oblasti rada, ali je veoma mali broj slučajeva pretočila u zakone i to je sve ostalo mrtvo slovo na papiru. Dakle, ako ćemo govoriti toj evropskoj praksi, prvo bi morala masa njih da ode u zatvor zbog kršenje radničkih prava.

A zašto se ta odgovorna lica nikad ne procesuiraju i zašto se država stalno stavlja na stranu kriminalaca koji su se enormno obogatili na uštrb radnika?
Zato što su oni država, zato što građani za njih glasaju posljednjih 20 godina, zato što je u ovoj državi bitniji 9. januar i 1. mart od ovih stvari. Vjerujte mi naši političari su jako dobri prijatelji, čak i kućni. Oni su ortaci u čitavoj ovoj priči. Oni nemaju problem sa međusobnim razumjevanjem i uvažavanjemi njihovi ciljevi su jasni. Problem je u građanima koji im daju legitimitet na izborima i na taj način im daju mehanizme da u svojim rukama drže izvršneu i zakonodavnu vlast sa kojima i dalje mogu da štite svoje pozicije i nastave da rade ono što rade posljednjih 20 godina, dok se mi zabavljamo kako će se zvati jezik kojim govorimo, raznoraznim datumima, proslavama, slavama, krsnim slavama i tako dalje. Njima je tad dobro. I zato sam ja jako skeptičan po pitanju našeg puta u EU. Svaki korak ka EU znači korak prema zatvoru za ljude koji su sad država. Približavanjem nas EU oni sebe približavaju zatvoru. Zar vi mislite da će oni to dopustiti. Ljudi moraju shvatiti otkud stalna priča o referendumima, o otcijepljenju, o unitarizaciji, ukidanju RS, koju onda spinuju lokalni mediji i tako čuvaju pozicije sadašnjih političara. U posljednjih 20 godina nas nije pljačkao Al Kapone, nas su opljačkale seoske barabe. Dokazi koji su pri tome ostali se mogu prikriti jedino novim ratom i toga se trebamo čuvati. Nemojte misliti da bi se iko od njih libio i promišljao i jedne sekunde da nas gurne u novi sukob. Pripucamo godinu-dvije, padnu mrtve glave i onda ide reset sistema, sve nanovo. Kao što bi rekli, ko je jamio jamio, dokaza više nema, doviđenja i prijatno. Ono kako su oni radili, student druge godine pravnog fakulteta ne bi imao nikakvih problema da ih procesuira i zatvori, i to vrlo efikasno i brzo. Ovo sve je izigravanje osnovnih principa na kojima počiva vlast, a ova vlast je izgubila svaki svoj demokratski legitimitet i kapacitet. Iako se legitimitet stiče na izborima ova vlast je izgubila svoj legitimitet kod naroda. Ovo što se sada radi ne samo da predstavljaj kršenje demokratskih principa već krupne zloupotrebe, pri čemu ne bi abolirao ni međunarodnu zajednicu koja se perfidno postavlja u čitavoj situaciji sa trećerazrednim diplomatama, koje se jako dobro razumiju sa našim političarima, a u većini sluičajeva su i dobri prijatelji.

Kada kažete da je vlast izgubila legitimitet u narodu, šta preostaje građanima da urade da bi došli do boljeg života sutra?

Kada vlast izgubi bilo formalni ili materijalni legitimitet, kada vlast postane sama sebi svrha, kada kriminalizira i korumpira čitav državni aparat onda građani imaju pravo na otpor. To nije samo pravo već i dužnost. Pružiti otpor vlasti čija je vladavina samo silništvo, a ne upravljanje na demokratskim osnovama je dužnost. Ovo se navodi i u američkoj deklaraciji o nezavisnosti. Pa i prema francuskoj deklaraciji pravo na otpor nepravednoj vlasti je jedan od temeljnih prava. Mi nismo samo dužni i odgovorni prema samima sebi već i budućim generacijama. Mi sad imamo pomalo šizofrenu situaciju da odbacujemo odgovorost prema vlastitojdjeci zarad kriminaliziranih i korumpiranih političkih struktura. 



Razgovarao Milovan Matić